Нервно ткиво

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нервно ткиво

Нервно ткиво је врста ткива која обезбеђује реакције организма на промене у спољашњој средини у којој организам живи и промене у бројним срединама унутар организма. Функција овог ткива је комуникација организма са спољашњом средином, и комуникација између делова организма, тако да ово ткиво у ствари има улогу да прима информације и да их спроводи до различитих делова тела. Добијене информације, нервни систем доводи у везу, комбинује и обезбеђује одговарајући одговор на њих.

Неурони и глијске ћелије[уреди]

Пирамидални неурон хипокампуса

Нервно ткиво се састоји из две групе ћелија:

  • основних ћелија, нервних ћелија (неурона), врпчастих ћелија које преносе информацију, и
  • пратећих ћелија глије (гр. glia= лепак), изграђена од неколико врста разгранатих ћелија које потпомажу неуронима у обављању функције и исхрањују их.

Нервна ћелија[уреди]

Неурон је високоспецијализована ћелија која има :

  • карактеристичан облик
  • способност примања, преношења и стварања нервног импулса
  • способност образовања синапси преко којих се врши пренос нервног импулса са једне нервне ћелије на другу или на ћелију ефекторног органа
  • способност стварања неуротрансмитера.

Нервне ћелије имају тело (перикарион) са кога полазе две врсте цитоплазматских наставака помоћу којих су обавештене како о промени у спољашњој средини тако и томе како на ту промену треба да одреагују :

  • дендрите који допиру до различитих органа; примају и преносе надражаје којима се виши центри у нервном систему обавештавају о дешавањима у спољашњој и унутрашњој средини;
  • аксони који допиру до мишића (глатких или попречно-пругастих).
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак неурон

Синапсе[уреди]

Шема хемијске синапсе: А - пресинаптички неурон, Б - синаптичка пукотина, Ц - постсинаптички неурон

Синпсе представљају додирна места аксона једног неурона са аксоном, дендритом или телом другог неурона. Свака синапса се састоји од:

Синапсе могу бити:

Хемијска синапса образована између моторног неурона и попречно-пригасте мишићне ћелије назива се моторна плоча или нервно-мишићна синапса.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак синапса

Глијалне ћелије[уреди]

Астроцити

Пратеће ћелије, ћелије неуроглије називају се још и потпорне ћелије јер се пореде са ћелијама везивног ткива. Међусобно се разликују зависно од тога коме делу нервног система припадају, централном или периферном, као и по ембрионалном пореклу.

Потпорне ћелије ЦНС-а називају се заједнички неуроглија и припадају им:


Глијске ћелије ПНС су:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак глијалне ћелије

Подела нервног ткива[уреди]

Нервно ткиво чини морфолошку основу нервног система. Према хисто-анатомском и физиолошком гледишту могуће је разликовати:

Хистолошке структуре ЦНС-а[уреди]

У ЦНС-у долази до удруживања нервних ћелија и ћелије неуроглије са елементима везивног ткива у сиву и белу масу, а површина овог дела нервног система покривена је можданим овојницама.

Мождане овојнице (можданице) су везивни омотачи изграђени од растреситог и густог везивног ткива који покривају површину ЦНС-а и имају заштитну и метаболичку улогу. Код сисара постоје три можданице:

  • тврда можданица (dura mater);
  • паучинаста можданица(arachnoidea)
  • мека можданица (pia mater)
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак можданице

Сива и бела маса ЦНС-а

Сиву масу ЦНС-а граде тела нервних ћелија, дендрити и одређене глијске ћелије, док се бела маса одликује аксонима којима су придодате одређене глијске ћелије. Разлике постоје и у положају који заузимају у ЦНС-у. У свим анатомским деловима мозга сива маса заузима површински положај и назива се кора (cortex), док се бела налази испод ње. У продуженој и кичменој мождини то није случај већ је сива маса у облику латиничног слова Х, а бела се налази око ње.

Неурони који граде кору мозга су међусобно веома различити како по функцијама тако и по морфолошким особинама (облику, величини) и распоређене су у слојевима. Иако распоређене у слојевима све ове ћелије су међусобно повезане преко наставака, дендрита и аксона.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Сива и бела маса ЦНС-а

Крвно-мождана баријера

За ефикасно функционисање ЦНС-а неопходна је стабилна унутрашња средина коју обезбеђује крвно-мождана (хемато-енцефалитична) баријера. Она се остварује на три нивоа:

  • функционалном, особином ендотелских ћелија капилара мозга да спрече кретање молекула између артеријске крви и неурона;
  • морфолошком, ендотелске ћелије су у директном контакту са глијалним ћелијама;
  • биохемијском, у крвним судовима мозга је присутна велика количина ензима који разлажу неуротрансмитере и тако спречавају да они из крви пређу у мождано ткиво.

Ова баријера не постоји код новорођенчади већ се образује у току прве године живота што се временски пиклапа са појавом глијалних ћелија.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Крвно-мождана баријера

Хистолошке структуре ПНС-а[уреди]

Нервне ћелије ПНС-а организоване су у две врсте структура нерве и ганглије и успостављају везе између нервног система и осталих делова организма.

Нерви

Нерви су снопови нервних влакана (аксона) обавијени везивним омотачима. Хистолошки посматрано нерви се састоје од:

  • мијелинизираних или немијелинизираних аксона
  • Шванових ћелија
  • амфицита
  • структурних компоненти везивног ткива: фибробласта и колагених влакана
  • придружених капилара.

Мијелизирана влакна (бела влакна) састоје се од једног аксона окруженог мијелинским омотачем, док су немијелизована (сива) влакна изграђена од неколико аксона уметнутих у цитоплазму Шванове ћелије. Мијелински омотач у ЦНС стварају олигодендроцити, а у ПНС-у Шванове ћелије.

Компоненте везивног ткива образују троструке омотаче:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак нерв

Ганглије

Ганглије су изграђене од тела неурона, почетних делова аксона и свих осталих пратећих ћелија и ћелија других ткива које су већ наведена као важеће за нерве. Обавијене су троструким омотачима као и нерви.

Посматрано анатомско-функционално ганглије могу бити:

  • спиналне
  • вегетативне (ганглије аутономног система).
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак ганглија

Хистогенеза нервног ткива[уреди]

Целокупно нервно ткиво човека потиче од дела ектодерма који се назива неуроектодерм који првобитно у облику плоче процесом неурулације постаје нервна цев од које потиче већи део нервног ткива:

  • од главених две трећине постаће мозак;
  • од каудалне трећине настаје кичмена мождина;
  • од нервног канала (шупљине нервне цеви) настаће мождане коморе и централни канал кичмене мождине;
  • од неуроепителних ћелија које задржавају способност деобе и дају две основне врсте ћелија:

1. неуробласте од који се настати нервне ћелије;

2. глиобласти од којих ће постати глијске ћелије.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак хистогенеза нервног ткива

Литература[уреди]

  • Guyton,A. C, Hall, J. E:Медицинска физиологија, Савремена администрација, Београд, 1999.
  • Давидовић, Вукосава: Упоредна физиологија, ЗУНС, Београд, 2003.
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Маричек, Магдалена; Ћурчић, Б; Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1996.
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Петровић, В. М, Радојчић, Р, М: Упоредна физиологија (други део), ЗУНС, Београд, 1994.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.


Спољашње везе[уреди]