Конгломерат (геологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример конгломерата са матриксом од оксида гвожђа.

Конгломерат (енгл. Conglomerate, фр. Conglomératнем. Konglomeratрус. Конгломерат) је седиментна стена изграђена претежно од заобљених одломака стена величине преко 2мм, који су међусобно повезани[1]. Име је добио од латинске речи conglomerare – нагомилавати.

Настанак и карактеристике[уреди]

Конгломерат припада групи кластичних стена, подгрупи псефита. Настаје везивањем шљунка неким од природних везива. Крупноћа валутица и степен заобљавања су као код шљунка.

Могу бити хомогеног или хетерогеног састава. Хомогени конгломерати називају се мономиктни, а хетерогени полимиктни. Чешћи су хетерогени конгломерати. Везивна супстанца може бити различита – карбонатна, силицијска, лапоровита, итд.

Боја конгломерата зависи како од боје фрагмената тако и од везивне супстанце. Конгломерати могу бити бели, сиви, шарени, црвени (када су везани гвожђевитим цементом). Према врсти валутака, разликују се кварцни, доломитски, кречњачки, хетерогене конгломерате и др. По месту постанка, разликујемо речне и обалске конгломерате, док се конгломерати вулканског порекла називају агломерати.

Понекад се конгломерат означава према геолошкој формацији у којој лежи, на пример – црвени конгломерат у перму, или верукано конгломерати, и др. Постоји и подела конгломерата према средини стварања, на копнене, језерске и маринске. Копнени се могу стварати радом река, ветра, ледника и вулкана. Глацијални конгломерати имају и посебно име – називају се тилити. Они садрже валутке са стријама – траговима (браздама) трења о корито глечера.

Конгломерати могу бити и слојевити и масивни. Уједначеност крупноће зрна углавном постоји, мада се јављају и случајеви када сортираности нема (фангломерати), нарочито код тилита.

Према геолошком месту постанка, конгломерате означавамо као:

  • трансгресивне, ако обележавају почетак трансгресивне серије;
  • интраформацијске, који само означавају период прикупљања грубокластичног материјала у серији, а не прекид таложења;
  • регресивне, који обележавају завршни део седиментационог циклуса.

Од алувијалног материјала допремљеног у депресије у које су некада залазила језера и мора, стварају се конгломерати моласа.

Употреба[уреди]

Конгломерат има врло ограничену примену. Употребљивост ове стене у грађевинске сврхе зависи од неколико фактора: од врсте валутица, од врсте цемента, степена везаности валутака и степена обрадљивости материјала. Добро везани конгломерати употребљавају се као ломљени камен и, пошто се углавном доста тешко обрађују, ретко се користе у грађевинске сврхе.

Види још[уреди]


Референце[уреди]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди]

  • Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди]