Конкакафов златни куп 2013.

С Википедије, слободне енциклопедије
Конкакафов златни куп 2013.
2013 CONCACAF Gold Cup
Детаљи такмичења
Држава домаћинСАД
Датумод 7. до 28. јула
Тимови12 (из 1. конфедерације)
Стадиони13 (из 13 градова)
Коначан пласман
Шампион Сједињене Државе (5. титула)
Друго место Панама
Статистике турнира
Одиграно утакмица25
Постигнуто голова67 (2,68 по мечу)
Укупно гледалаца907.208 (36.288 по мечу)
Најбољи стрелацСједињене Америчке Државе Ландон Донован
Панама Габријел Торес
Сједињене Америчке Државе Крис Вондоловски
(по 5. голова)
Најбољи играчСједињене Америчке Државе Ландон Донован
Најбољи голманПанама Хаиме Пенедо
Награда за фер-плеј Панама
2011.
2015.

Конкакафов златни куп 2013. је било дванаесто издање Златног купа, фудбалског шампионата Северне Америке, Централне Америке и Кариба (KОНKАKАФ), и укупно 22. регионално првенство Конкакафа у 50 година постојања. Сједињене Државе су биле земља домаћин.

Такмичење је почело 7. јула 2013. на Роуз боулу [1] и завршено је финалом 28. јула 2013. на Солџер филду [2] , када су Сједињене Државе победиле Панаму резултатом 1 : 0. У овом издању Златног купа, Мексико је учествовао са алтернативним тимом због тога што су се главни играчи такмичили на ФИФА Купу конфедерација 2013. пре Златног купа. Упркос томе што нису играли са пуним саставом, успешно су стигли до полуфинала где су изгубили од Панаме, која је била другопласирана, резултатом 1:2.

Сједињене Америчке Државе су освојиле турнир, чиме су се квалификовале за меч плеј-офа против шампиона Златног купа Конкакафа 2015, да би одлучиле који тим ће представљати Конкакаф на ФИФА Купу конфедерација 2017 у Русији.[3] Плеј-оф је одигран у једној утакмици одржаној 10. октобра 2015, коју је Мексико добио резултатом 3:2.

Учесници финала[уреди | уреди извор]

На турнир се квалификовало укупно 12 екипа. Три места додељена су Северној Америци, пет Централној Америци и четири Карибима.

Репрезентација Квалификација Наступи Задњи наступ Најбољи резултат Фифина ранг-листа
Северноамеричка зона
 Сједињене Државе Аутоматски 12. 2011. Шампион (1991.,2002., 2005., 2007.) 22.
 Мексико (2011.|TH) Аутоматски 12. 2011. Шампион (1993., 1996., 1998., 2003., 2009., 2011) 20.
 Канада Аутоматски 11. 2011. Шампион (2000) 88.
Карипска зона квалификован преко Купа Кариба 2012.
 Куба Победник 7. 2011. Четвртфинале (2003) 82.
 Тринидад и Тобаго Другопласирани 8. 2007. Semifinals (2000) 87.
 Хаити Треће место 5. 2009. Четвртфинале (2002., 2009) 69.
 Мартиник Четврто место 4. 2003. Четвртфинале (2002) н/п
Централноамеричка зона квалификован преко Копа Центроамерикана 2013.
 Костарика Победник 11. 2011. Другопласирани (2002) 39.
 Хондурас Другопласирани 11. 2011. Другопласирани (19991.) 55.
 Салвадор Треће место 8. 2011. Четвртфинале (2002., 2003., 2011) 94.
 Белизе Четврто место 1. Нема Деби 130.
 Панама Пето место 6. 2011. Другопласирани (2005) 51.

Болд означава да је одговарајући тим био домаћин догађаја.

Стадиони[уреди | уреди извор]

Тридесет градова са стадионима широм Сједињених Држава учествовало је у почетку процеса селекције стадиона са Сокер јунајтед маркетингом, партнером догађаја за Конкакафов златни куп.[4]

Конкакаф је 23. јануара 2013. објавио имена 13. одабраних градова домаћина и места одржавања турнира.[5] Свако место је било одређено да буде домаћин на по две утакмице, а финале је одржано на одржати на Солџер филду у Чикагу:

Пасадена Арлингтон Денвер Мајами Гарденс Атланта
Роуз боул AT&T Емпауер филд Хард рок Џорџија доум
Капацитет: 92.542 Капацитет: 80.000 Капацитет: 76.125 Капацитет: 74.918 Капацитет: 71.228
Група А Полуфинале Група А Група Б Четвртфинале
Балтимор
Сијетл
Рејвенс парк Лумин филд
Капацитет: 71.008 Капацитет: 67.000
Четвртфинале Група А
Чикаго Ист Хартфорд
Солџер филд Прет енд Витни
Капацитет: 61.500 Капацитет: 40.000
Финале Група Ц
Харисон Хјустон Портланд Санди
Ред бул арена ПНЦ Провиденс парк Рио тинто
Капацитет: 25.189 Капацитет: 22.039 Капацитет: 20.438 Капацитет: 20.213
Група Б Група Б Група Ц Група Ц

Састави[уреди | уреди извор]

Сваки тим може регистровати тим од 23 играча, од којих 3 морају бити голмани. Сваки тим који се квалификује за нокаут фазу може да замени до четири играча у тиму након завршетка групне фазе, при чему нови играчи морају доћи са привремене листе од 35 играча изабраних пре турнира.[6][7]

Групна фаза[уреди | уреди извор]

Конкакаф је објавио групе, у којима је дванаест тимова подељено у три групе по четири тима, и распоред утакмица за Златни куп 2013. тринаестог марта 2013. године.[2][8]

У групној фази, ако су два или више тимова изједначени по бодовима (укључујући трећепласиране тимове у различитим групама), пласман тимова ће се одредити на следећи начин:[6]

  1. Већа гол-разлика у свим утакмицама у групи
  2. Већи број постигнутих голова у свим утакмицама у групи
  3. Највећи број бодова добијен у групним утакмицама између дотичних тимова (примењиво само на пласман у свакој групи)
  4. Извлачење жреба од стране Организационог одбора Златног купа

Ово је промењено у односу на претходне турнире, где је директан рекорд коришћен као примарни тај-брејк.[7]

Кључ за боје у групним табелама
Тимови који напредују у четвртфиналеs

Сва дата времена су по америчком источном летњем времену (UTC-4)

Група А[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Панама 3 2 1 0 3 1 +2 7 Кв. се за Нокаут фазу
2  Мексико 3 2 0 1 6 3 +3 6
3  Мартиник 3 1 0 2 2 4 −2 3
4  Канада 3 0 1 2 0 3 −3 1
Канада 0 : 1 Мартиник
Извештај Фабрис Рупер Гол 90+3
Гледалаца: 56.822
Судија: Маркос Бреа (Куба)
Мексико 1 : 2 Панама
Марко Фабијан Гол 45+2 Извештај Габријел Торес Гол 7 (пен.)48
Гледалаца: 56.822
Судија: Волтер Кесада (Костарика)

Панама 1 : 0 Мартиник
Габријел Торес Гол 85 (пен.) Извештај
Гледалаца: 28.354
Судија: Армандо Кастро Овиједо (Хондурас)
Мексико 2 : 0 Канада
Раул Хименез Гол 42
Марко Фабијан Гол 57 (пен.)
Извештај
Гледалаца: 28.354
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Панама 0 : 0 Канада
Извештај
Гледалаца: 30.000
Судија: Волтер Кесада (Костарика)
[[Фудбалска репрезентација Мартиника {{{altlink2}}}|Мартиник]] 1 : 3 Мексико
Кевин Парсмејн Гол 43 (пен.) Извештај Марко Фабијан Гол 21
Луис Монтес Гол 34
Мигел Анхел Понс Гол 90
Гледалаца: 30.000

Група Б[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Хондурас 3 2 0 1 3 2 +1 6 Кв. се за Нокаут фазу
2  Тринидад и Тобаго 3 1 1 1 4 4 0 4
3  Салвадор 3 1 1 1 3 3 0 4
4  Хаити 3 1 0 2 2 3 −1 3
Салвадор 2 : 2 Тринидад и Тобаго
Родолфо Зелаја Гол 2269 Извештај Кеон Данијел Гол 11
Кенвајн Џонс Гол 73
Гледалаца: 20.000
Судија: Марко Антонио Родригез (Мексико)
Хаити 0 : 2 Хондурас
Извештај Рони Мартинез Гол 4
Марвин Чавез Гол 78
Гледалаца: 20.000
Судија: Уго Круз Алварадо (Костарика)

Тринидад и Тобаго 0 : 2 Хаити
Извештај Жан Ед Морис Гол 1653
Гледалаца: 28.713
Судија: Џефри Солис Калдерон (Костарика)
Хондурас 1 : 0 Салвадор
Хорхе Кларос Гол 90+2 Извештај
Гледалаца: 28.713
Судија: Џаир Маруфо (САД)

Салвадор 1 : 0 Хаити
Родолфо Зелаја Гол 76 Извештај
Гледалаца: 21,783
Судија: Хавијер Сантос (Порторико)
Хондурас 0 : 2 Тринидад и Тобаго
Извештај Кенвајн Џонс Гол 48 (пен.)
Кевин Молино Гол 67
Гледалаца: 21.783
Судија: Марко Антонио Родригез (Мексико)

Група Ц[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Сједињене Државе 3 3 0 0 11 2 +9 9 Кв. се за Нокаут фазу
2  Костарика 3 2 0 1 4 1 +3 6
3  Куба 3 1 0 2 5 7 −2 3
4  Белизе 3 0 0 3 1 11 −10 0
Костарика 3 : 0 Куба
Мајкл Барантес Гол 5277
Хаиро Аријета Гол 71
Извештај
Гледалаца: 18.724
Судија: Елмер Бониља (Салвадор)
Белизе 1 : 6 Сједињене Државе
Иан Гајнар Гол 40 Извештај Крис Вондоловски Гол 123741
Стуарт Холден Гол 58
Мајкл Орозко Фиска Гол 72
Ландон Донован Гол 76 (пен.)
Гледалаца: 18.724
Судија: Ектор Родригез (Хондурас)

Сједињене Државе 4 : 1 Куба
Ландон Донован Гол 45+2 (пен.)
Џо Корона Гол 57
Крис Вондоловски Гол 6685
Извештај Хосе Сипријан Алфонсо Гол 36
Гледалаца: 17.597
Судија: Дејвид Гантар (Канада)
Костарика 1 : 0 Белизе
Далтон Ели Гол 49 (а.г.) Извештај
Гледалаца: 17.597
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

КубаКуба4 : 0 Белизе
Аријел Мартинез Гол 386184
Јениер Маркез Гол 90+3
Извештај
Гледалаца: 25.432
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)
Сједињене Државе 1 : 0 Костарика
Брек Шиа Гол 82 Извештај
Гледалаца: 25.432
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Рангирање трећепласираних репрезентација[уреди | уреди извор]

Поз. Тим О П Н И ГД ГП ГР Бод. Квалификација
1  Салвадор 3 1 1 1 3 3 0 4 Кв. се за Нокаут фазу
2  Куба 3 1 0 2 5 7 −2 3
3  Мартиник 3 1 0 2 2 4 −2 3

Нокаут фаза[уреди | уреди извор]

У нокаут фазама, ако је утакмица изједначена на крају регуларног времена за игру, играће се продужеци (два периода од по 15 минута) и након тога, ако је потребно, приступиће се извођењу једанаестераца како би се одредили победници.[6]

 
ЧетвртфиналеПолуфиналеФинале
 
          
 
20. јул – Џорџија доум
 
 
 Мексико1
 
24. јул – AT&T
 
 Тринидад и Тобаго0
 
 Мексико1
 
20. јул – Џорџија доум
 
 Панама2
 
 Панама6
 
28. јул – Солџер филд
 
 Куба1
 
 Панама0
 
21. јул – Рејвенс парк
 
 Сједињене Државе1
 
 Хондурас1
 
24. јул – AT&T
 
 Костарика0
 
 Хондурас1
 
21. јул – Рејвенс парк
 
 Сједињене Државе3
 
 Сједињене Државе5
 
 
 Салвадор1
 

Четвртфинале[уреди | уреди извор]

Панама 6 : 1 Куба
Габријел Торес Гол 25 (пен.)37
Карлос Габријел Родригез Гол 68
Блас Перез Гол 7888
Хаиро Хименез Гол 85
Извештај Хосе Сипријан Алфонсо Гол 21
Гледалаца: 54.229
Судија: Марк Гајгер (САД)

Мексико 1 : 0 Тринидад и Тобаго
Раул Хименез Гол 84 Извештај
Гледалаца: 54.229
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)

Сједињене Државе 5 : 1 Салвадор
Кларенс Гудсон Гол 21
Џо Корона Гол 29
Еди Џонсон Гол 60
Ландон Донован Гол 78
Микел Дискруд Гол 83
Извештај Родолфо Зелаја Гол 39 (пен.)
Гледалаца: 70.540
Судија: Енрико Вијнгард (Суринам)

Хондурас 1 : 0 Костарика
Енди Нахар Гол 49 Извештај
Гледалаца: 70.540
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Полуфинале[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе 3 : 1 Хондурас
Еди Џонсон Гол 11
Ландон Донован Гол 2753
Извештај Нери Медина Гол 52
Гледалаца: 81.410
Судија: Волтер Кесада (Костарика)

Панама 2 : 1 Мексико
Блас Перез Гол 13
Роман Торес Гол 61
Извештај Луис Монтес Гол 26
Гледалаца: 81.410
Судија: Кортни Кемпбел (Јамајка)

Финале[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе 1 : 0 Панама
Брек Шиа Гол 69 Извештај
Гледалаца: 57.920
Судија: Хоел Агилар (Салвадор)
САД
Панама

Статистика[уреди | уреди извор]

Голгетери[уреди | уреди извор]

5. голова

Достигнућа[уреди | уреди извор]


Најбољи играч
Сједињене Америчке Државе Ландон Донован

Победник Конкакафовог златног купа 2013.


САД
5° титула

Најбољи стрелац
Панама Габријел Торес
Сједињене Америчке Државе Ландон Донован
Сједињене Америчке Државе Крис Вондоловски
(по 5. голова)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Gold Cup to open with Mexico at Rose Bowl”. CONCACAF.com. 20. 2. 2013. Архивирано из оригинала 11. 3. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2013. 
  2. ^ а б „Gold Cup groups, schedule unveiled”. CONCACAF.com. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 16. 3. 2013. г. Приступљено 13. 3. 2013. 
  3. ^ „Gold Cup Winner to Qualify to FIFA Confederations Cup™ Playoff Match”. CONCACAF.com. 5. 4. 2013. Архивирано из оригинала 13. 06. 2017. г. Приступљено 02. 12. 2021. 
  4. ^ „Thirty venues mull Gold Cup”. CONCACAF.com. 13. 3. 2012. Архивирано из оригинала 17. 3. 2012. г. 
  5. ^ „CONCACAF Announces 2013 Gold Cup Host Cities and Venues”. CONCACAF.com. 23. 1. 2013. Архивирано из оригинала 26. 1. 2013. г. 
  6. ^ а б „Regulations in English: CONCACAF Gold Cup 2013” (PDF). CONCACAF.com. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 7. 2013. г. Приступљено 2. 7. 2013. 
  7. ^ а б „Changes to CONCACAF Gold Cup Regulations”. CONCACAF.com. 4. 4. 2013. Архивирано из оригинала 10. 4. 2013. г. Приступљено 5. 4. 2013. 
  8. ^ „CONCACAF unveils groups and complete schedule for 2013 Gold Cup”. mlssoccer.com. 13. 3. 2013. Архивирано из оригинала 06. 09. 2014. г. Приступљено 13. 3. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]