Панама

Из Википедија


Застава	Грб

крилатица: Pro Mundi Beneficio

Химна: Himno Istmeño

Главни град

Панама

Службени језик

Шпански

Председник: Мартин Торихос

Премијер: [[{{{председник владе особа}}}]]

Независност: [3. новембар]] 1903.

Површина

- Укупно 75.517 km² (115.)

- Вода (%) 2.9

Становништво

- 2006. 3.320.000 (131)

- Густина 43/km²

Валута Балбоа (100 центима)

Временска зона UTC -5

Интернет домен .pa

Позивни број +507

Панама је најјужнија држава Централне Америке. Налази се на Панамској превлаци која спаја Северну и Јужну Америку, а раздваја Карипско море (део Атлантика) и Тихи океан.

На западу се Панама граничи са Костариком, а на истоку са Колумбијом. Панама има 3.039.000 становника (подаци из јула 2005).

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Панаме.

Унутрашња и спољна политика Панаме у 20. веку је суштински везана за Панамски канал и спољну политику САД. Почетком 20. века, председник САД-а Теодор Рузвелт се залагао за договор са Колумбијом који би омогућио да САД преузму операције на Француском пројекту канала чију изградњу је започео Фердинанд де Лесепс (Ferdinand de Lesseps). Новембра 1903, мала група богатих панамских земљопоседника, тзв. сепаратистичка хунта, под вођством др. Мануел Амадор Гереро (Manuel Amador Guerrero), иницирала је одвајање Панаме од Колумбије уз подршку Сједињених Држава.

Дана 3. новембра, 1903. Панама је прогласила независност од Колумбије. Председник комуналног савета (Municipal Council), Деметрио Х. Брид (Demetrio H. Brid), који је представљао највећу власт у то доба, је постао de facto председник. 4. новембра је поставио привремену владу. Сједињене Државе су биле прва земља која је признала нову Републику Панаму, и послале су војску да штити новоосновану државу. 1904, Уставна скупштина је изабрала др. Мануела Амадора Герера, истакнутог члана Конзервативне политичке партије, за првог уставног председника Републике Панаме.

Децембра 1903. представници републике су потписали Споразум Хај-Бунау Вариља (Hay-Bunau Varilla Treaty) који је Сједињеним Државама давао права да изграде, и неограничено дуго управљају Панамским каналом, који је отворен 1914. Овај споразум је постао спорно дипломатско питање између две земље, што је достигло тачку кључања 9. јануара, 1964: Дан мученика. Ова питања су разрешена посписивањем Споразума Торихос-Картер (Torrijos-Carter Treaties) 1977. године.

Почетна намера оснивача је била да остваре хармонију између две главне политичке партије (конзервативци и либерали). Панамска влада је, међутим, пролазила кроз периоде политичке нестабилности и корупције, и у разним периодима њене историје, мандат изабраног председника је завршаван пре времена. 1968, генерал Омар Торихос (Omar Torrijos) је свргао владу раније изабраног Арнулфа Ариаса Мадрида (Arnulfo Arias Madrid) и постао је аутократски диктатор Панаме до своје смрти у авионској несрећи, 1981. После Торихосове смрти, власт је на крају прешла у руке генерала Мануела Нориеге (Manuel Noriega), бившег шефа тајне полиције Панаме, и бившег оперативца ЦИА. Односи са Сједињеним Државама су се погоршали крајем 1980-их, кад је Нориега оптужен за трговину дрогом.

Децембра 1989, Сједињене Државе су извршиле инвазију на Панаму у великој војној операцији са кодним називом Операција Праведни циљ у којој је учествовало 25.000 америчких војника. Јавно, разлози за инвазију су били смрт ненаоружаног америчког војника у цивилној одећи на блокади пута коју су поставиле Панамске одбрамбене снаге, оптужбе за трговину дрогом и Нориегино одбијање да преда власт након пораза на изборима. Међутим, према панамској влади, возило у коме се налазио тај војник је покушало да се пробије кроз блокаду, која је била у близини осетљиве војне локације. Неколико сати након инвазије, у церемонији која се одиграла унутар америчке војне базе у бившој Панамској каналској зони, Гуљермо Ендара (Guillermo Endara) је положио заклетву као нови председник Панаме. Инвазија се одиграла само неколико дана пре него што је управа над Панамским каналом требала да буде предата Панами према споразумима Торихос-Картер. Након инвазије, Нориега је потражио азил у дипломатској мисији Ватикана коју је представљао монсињор Хозе С. Лабоа (Jose S. Laboa), али се након неколико дана предао америчкој војсци. Одмах потом, Нориега је одведен на Флориду, где су га званично оптужиле и ухапсиле савезне власти САД. Може да буде условно пуштен на слободу 2007. године.

По споразуму Торихос-Картер, Сједињене Државе су предале све територије везане за канал Панами 31. децембра, 1999, али су задржале право на војну интервенцију у интересима своје "државне безбедности". Панама је такође преузела контролу над зградама значајним за канал, као и над инфраструктуром и управом.

[уреди] Географија

Мапа Панаме, види се девет провинција и три домородачка региона на провинцијалном нивоу.

За више информација погледајте Географија Панаме.

Панама се налази и у Северној и у Централној Америци. Излази на Карипско море и на Тихи океан, између Колумбије и Костарике. Њен положај на источном крају теснаца формира земљоуз који повезује Централну и Јужну Америку, и од великог је стратешког значаја. Панама контролише Панамски канал који преко Карипског мора повезује северни Атлантски океан са северним Тихим океаном.