Панама

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Република Панама República de Panamá
Застава Грб
крилатица: Pro Mundi Beneficio
Химна Himno Istmeño
Главни град	Панама
Службени језик	Шпански
- Председник	Рикардо Мартинели
Независност:	3. новембар 1903.
Површина
- Укупно	75.517 km² (115)
- Вода (%)	2.9
Становништво
- 2006.	3.320.000 (131)
- Густина	43/km²
Валута	Балбоа (100 центима)
Временска зона	UTC -5
Интернет домен	.pa
Позивни број	+507

Република Панама је најјужнија држава Централне Америке. Налази се на Панамској превлаци која спаја Северну и Јужну Америку, а раздваја Карипско море (део Атлантика) и Тихи океан.

На западу се Панама граничи са Костариком, а на истоку са Колумбијом. Панама има 3.039.000 становника (подаци из јула 2005).

Име

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Географија

За више информација погледајте чланак Географија Панаме

Положај

Мапа Панаме, види се девет провинција и три домородачка региона на провинцијалном нивоу.

Панама се налази и у Северној и у Централној Америци. Излази на Карипско море и на Тихи океан, између Колумбије и Костарике. Њен положај на источном крају теснаца формира земљоуз који повезује Централну и Јужну Америку, и од великог је стратешког значаја. Панама контролише Панамски канал који преко Карипског мора повезује северни Атлантски океан са северним Тихим океаном.

Геологија и рељеф

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Воде

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Флора и фауна

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Земљиште

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Клима

Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

Историја

За више информација погледајте чланак Историја Панаме

Унутрашња и спољна политика Панаме у 20. веку је суштински везана за Панамски канал и спољну политику САД. Почетком 20. века, председник САД Теодор Рузвелт се залагао за договор са Колумбијом који би омогућио да САД преузму операције на француском пројекту канала чију изградњу је започео Фердинанд де Лесепс (Ferdinand de Lesseps). У новембру 1903, мала група богатих панамских земљопоседника, тзв. сепаратистичка хунта, под вођством др. Мануела Амадора Герера (Manuel Amador Guerrero), предузела је одвајање Панаме од Колумбије уз подршку Сједињених Америчких Држава.

Дана 3. новембра, 1903. Панама је прогласила независност од Колумбије. Председник комуналног савета (Municipal Council), Деметрио Х. Брид (Demetrio H. Brid), који је представљао највећу власт у то доба, је постао дефакто председник. 4. новембра је поставио привремену владу. Сједињене Америчке Државе су биле прва земља која је признала нову Републику Панаму, и послале су војску да штити новоосновану државу. 1904, Уставна скупштина је изабрала др. Мануела Амадора Герера, истакнутог члана Конзервативне политичке партије, за првог уставног председника Републике Панаме.

Децембра 1903. представници републике су потписали Споразум Хај-Бунау Вариља (Hay-Bunau Varilla Treaty) који је Сједињеним Америчким Државама давао права да изграде и неограничено дуго управљају Панамским каналом, који је отворен 1914. Овај споразум је постао спорно дипломатско питање између две земље, што је достигло тачку кључања 9. јануара 1964 — „Дан мученика“. Ова питања су разрешена посписивањем Споразумâ Торихос-Картер (Torrijos-Carter Treaties) 1977. године.

Почетна намера оснивача је била да остваре хармонију између две главне политичке партије (конзервативци и либерали). Панамска влада је, међутим, пролазила кроз периоде политичке нестабилности и корупције, и у разним периодима њене историје, мандат изабраног председника је завршаван пре времена. 1968, генерал Омар Торихос је свргао владу раније изабраног Арнулфа Аријаса Мадрида и постао је аутократски диктатор Панаме до своје смрти у авионској несрећи, 1981. После Торихосове смрти, власт је на крају прешла у руке генерала Мануела Норијеге, бившег шефа тајне полиције Панаме, и бившег оперативца Ције. Односи са Сједињеним Америчким Државама су се погоршали крајем 1980их, кад је Норијега оптужен за трговину дрогом.

20. децембра 1989, Сједињене Америчке Државе су извршиле инвазију на Панаму у великој војној операцији под кодним именом Операција Праведни циљ у којој је учествовало 25.000 америчких војника. Јавно, разлози за инвазију су били смрт ненаоружаног америчког војника у цивилној одећи на блокади пута коју су поставиле Панамске одбрамбене снаге, оптужбе за трговину дрогом и Норијегино одбијање да преда власт након пораза на изборима. Међутим, према панамској влади, возило у коме се налазио тај војник је покушало да се пробије кроз блокаду, која је била у близини осетљиве војне локације. Неколико сати након инвазије, у церемонији која се одиграла унутар америчке војне базе у бившој Панамској каналској зони, Гиљермо Ендара је положио заклетву као нови председник Панаме. Инвазија се одиграла само неколико дана пре него што је управа над Панамским каналом требала да буде предата Панами према споразумима Торихос-Картер. Након инвазије, Норијега је потражио азил у дипломатској мисији Ватикана коју је представљао монсињор Хосе С. Лабоа, али се након неколико дана предао америчкој војсци. Одмах потом, Норијега је одведен на Флориду, где су га званично оптужиле и ухапсиле савезне власти САД. Било је најава да би могао да буде условно пуштен на слободу 2007. године, али се и даље налази у затвору.

По споразуму Торихос-Картер, САД су предале све територије везане за канал Панами 31. децембра, 1999, али су задржале право на војну интервенцију у интересима своје „државне безбедности“. Панама је такође преузела контролу над зградама значајним за канал, као и над инфраструктуром и управом.

Спољашње везе

• Председник Панаме
• Форум Панаме
• CoolPanama.com Портал Панаме