Корисник:Djovcev/Каталин Карико
| Каталин Карико | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. јануар 1955. |
| Место рођења | Солнок, Мађарска, |
| Научни рад | |
| Институција | Универзитет у Сегедину
Темпле Универзитет Универзитет Пенсилваније BioNTech |
| Позната по | Примена иРНК у имунологији |
Каталин Карико је мађарска биохемичарка, специјалиста за механизме посредоване РНК. Поље њеног истраживања је примена In vitro транскрибоване иРНК у терапији и имунологији. Од 2013. године потпредседница компаније BioNTech RNA Pharmaceuticals. [1] Такође је ванредни професор на Универзитету у Пенсилванији.
Биографија[уреди | уреди извор]
Карико је одрасла у Кисујсзалласу у Мађарској, где је завршила гимназију. Након што је докторирала на Универзитету у Сегедину, наставила је са истраживањем и постдокторским студијама на Институту за биохемију, Биолошком истраживачком центру Мађарске. Одељењу за биохемију Универзитета Темпле и Универзитету здравствених наука Униформед Сервицес . Као постдокторанд на Темпле Универзитету у Филаделфији, учествовала је у клиничким испитивањима у којима је примењивана на пацијентима са АИДС-ом и хематолошким болестима терапија на бази дволанчане РНК . У то време се ово сматрало револуционарним истраживањем, јер молекуларни механизам индукције интерферона дсРНК није био познат, али су антинеопластични ефекти интерферона били приметни. [2]
Научна каријера[уреди | уреди извор]
1990. године, као професор на Универзитету у Пенсилванији, Карико је поднела своју прву пријаву за грант за истраживање генске терапије засноване на иРНК. [1] Од тада је терапија заснована на иРНК постало главна област њених истраживања. Била је на путу да постане редовни професор, али одбијања дотација довела су до тога да ју је универзитет деградирао 1995. [3] Остала је и 1997. упознала Древа Веиссмана, професора имунологије на Универзитету у Пенсилванији. [4]
Научни доприноси[уреди | уреди извор]
Рад и истраживање Карико допринели су напорима компаније BioNTech да створи имуне ћелије које производе антигене вакцина - њено истраживање је открило да је антивирусни одговор мРНК дао њиховим вакцинама против рака додатни подстицај у одбрани од тумора. [1] Године 2020. Карикова и Вајсманова технологија коришћене су у вакцини за Ковид-19, коју су заједнички произвели Фајзер и BioNTech. [5] [4] Британски етолог Ричард Докинс као и канадски биолог Дерик Роси, који је помогао у оснивању Модерне, предложили су их за доделу Нобелову награду . [6] [7] [8]
Истакнуте публикације[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Just the messenger”. Nature Medicine. 24 (9): 1297—1300. септембар 2018. PMID 30139958. doi:10.1038/s41591-018-0183-7.
- ^ Schwarz-Romond, Thomas (7. 11. 2016). „Transforming RNA research into future treatments: Q&A with 2 biotech leaders”. Elsevier Connect (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27.
- ^ Garde, Damian; Saltzman, Jonathan (2020-11-10). „The story of mRNA: From a loose idea to a tool that may help curb Covid”. STAT (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-10.
- ^ а б Cox, David (2. 12. 2020). „How mRNA went from a scientific backwater to a pandemic crusher”. Wired. Приступљено 26. 12. 2020.
- ^ Kollewe, Julia (21. 11. 2020). „Covid vaccine technology pioneer: 'I never doubted it would work'”. The Guardian. Приступљено 22. 11. 2020.
- ^ „Katalin Karikó and Drew Weissman. A shared Nobel-prize for mRNA?”. 19. 12. 2020.
- ^ „The hero biochemist who pioneered COVID vaccine tech was professionally spurned for years prior”. Salon (на језику: енглески). 2021-01-25. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „She was Demoted, Doubted and Rejected But Now Her Work is the Basis of the Covid-19 Vaccine”. Good News Network (на језику: енглески). 2021-02-01. Приступљено 2021-02-02.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Djovcev/Каталин Карико — индексиране публикације на Google Scholar
[[Категорија:Мађарски биохемичари]] [[Категорија:Рођени 1955.]] [[Категорија:Биографије живих особа]]