Солнок

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 25′ 49′′ СГШ 20° 19′ 08′′ ИГД

Солнок
мађ. Szolnok

Megyeszékhely - Jász-Nagykun-Szolnok megye - Szolnok.jpg
Поглед из ваздуха на средиште Солнока

Основни подаци
Држава Застава Мађарске Мађарска
Регион Регија велике северне равнице
Жупанија Јас-Нађкун-Солнок
Котар Солнок
Становништво
Становништво 75.404
Густина становништва 403 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 47°10′29″N 20°10′35″E / 47.17471, 20.17626
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 187,23 км²
Солнок на мапи Мађарска
{{{alt}}}
Солнок
Солнок на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 5000
Позивни број 56
Веб-страна www.szolnok.hu

Солнок (мађ. Szolnok, рум. Solnoca) је град у Јас-Нађкун-Солнок жупанији у мађарској области Регија велике северне равнице, у области средишње Мађарске.

Положај[уреди]

Солнок се налази у средишњем делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен 110 километара источно. Са Будимпештом је повезан добрим саобраћајним везама.

Солнок се сместио у источном делу средишње Панонске низије, на реци Тиси. То и једини већи мађарски град смештен на овој реци, некада веома плавној и несталног тока.

Историја[уреди]

Римокатоличка црква у Солноку

Подручје Солнока било је насељено још у античко време. Пре доласка Мађара на овим просторима живели су Келти, Словени и Авари. У 10. веку долази до насељавања Мађара у ове крајеве, који затичу словенска племена, која су се бавила земљорадњом.

Град је добио име по надзорнику оближњег замка и први пут је званично поменут 1075. године. Град убрзо постаје месно средиште. Међутим, током најезде Монгола у 13. веку град је опустео. Краљ Бела IV је поново населио ово подручје, али Солнок у следећем раздобљу остао село.

Нагли развој насеља започет је османским освајањима у Панонској низији, јер су Турци 1550их на ово месту поново направили утврђење, око кога се поново образовало градско насеље оријенталног типа (са џамијом, минаретом, турским купатилом).

Све ово је нестало по преласку града у руке Хабзбурговаца 1685. године, да би град поново био скроз уништен у Ракоцијевој буни у првој половини 18. века. Поновни успон града догодио се крајем века.

19. век донео је граду Солноку и успоне и падове. Саобраћај је нагло ојачао, нарочито речни на Тиси. 1847. године стигла је и железница. Али, већ следеће године град и околну је захватила Револуција 1848/49, а једна од битака одиграла се код Солнока. Град је поново страдао, али се брзо уздигао и 1879. у њему је живело око 16.000 становника, Мађара, Немаца и Јевреја.

Град је стардао у оба светска рата, а током 1944. године доживео и веома тешко бомбардовање. После Другог светског рата започео је поновни процват града наглом индустријализацијом. Град је постао и бањско средиште захваљујући откривеним термалним изворима. 1990. године Солнок је добио градска права и тванично постао град.

Привреда[уреди]

Солнок је важан саобраћајни чвор на Тиси. Друго је по значају железничко чвориште у држави.

Занимљивости[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Солнок