Филаделфија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 39° 57′ 11″ СГ Ш 75° 9′ 48″ ЗГД

Филаделфија
Philadelphia

Philadelphia skyline from south street bridge.jpg

Грб

 Застава
Основни подаци
Држава Сједињене Америчке Државе САД
Савезна држава Застава Пенсилваније Пенсилванија
Основан 1682.
Становништво
Становништво (2010) 1.526.006
Агломерација 5 838 471
Густина становништва 4 140 ст/km²
Положај
Координате 39°57′11″N 75°09′48″W / 39.953056, -75.163333
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Надморска висина 12 m
Површина 350 km²
Филаделфија на мапи САД
{{{alt}}}
Филаделфија
Филаделфија на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Мајкл Натер
ФИПС код 42-60000
Веб-страна phila.gov

Филаделфија (енгл. Philadelphia) је главни град америчке државе Пенсилваније, и пети највећи град у САД. У 18. веку, град је имао већу друштвену и политичку важност од Бостона и Њујорка, и био је други главни град САД, након Њујорка а пре Вашингтона. Америчи политичар и утемељивач Бенџамин Френклин је имао изванредну улогу у успону града. Амерички проглас независности и устав су израђени и потписани у дворани независности овог града.

По попису становништва из 2010. у њему је живело 1.526.006 становника.[1]

Садржај

Историја [уреди]

Пре доласка Европљана, у области данашње Филаделфије се налазило индијанско село Шакамаксон, народа Ленапе.

Европљани су први пут стигли у Делаверску долину почетком 17. века а прве насеобине су створили Холанђани, Британци и Швеђани. Након прве шведске експедиције у Северну Америку 1637. године, преузели су контролу над земљом на западној обали реке Делавер испод Шујулкил реке, област која је обухватала данашњу Филаделфију, југоисточну Пенсилванију, Делавер и Мериленд. Нова Шведска је подржавала народ Сускеханок у њиховом сукобу са енглеском провинцијом Мериленд, који су изгубили. Једанаест година касније, Холандија је освојила област око реке Делавер преузимајући власт над колонијом иако је финским и шведским становницима остављено право на милицију, вероисповест, судство и земљу. Енглеска је освојила холандску колонију у 1663. али се на терену мало тога променило све до 1682. када је ова област укључена у Повељу за Пенсилванију коју је написао Вилијем Пен.

Приликом плаћања дугова 1681. енглески краљ Чарлс II је издао повељу Вилијаму Пену за област која ће постати провинција односно колонија Пенсилванија. И поред краљевске повеље, Пен је платио ову земљу народу Ленапе како би са њима био у добрим односима и сачувао мир за своју колонију.[2] Према легенди Пен је направио договор о пријатељству са поглавицом племена Ленапе Таманијем испод брестовог дрвета у Шакамаксону, које је данас део града који се зове Фиштаун.[3] Пен је био Квекер, због чега је био прогоњен па је желео да његова колонија буде место у ком ће бити загарантована потпуна слобода вероисповести. Пен је назвао град Филаделфија што је изведено из грчког за братску љубав (φίλος - љубав, αδελφός - брат)[4]

„Пенов договр са Индијанцима“ - Бенџамин Вест

Пен је планирао да град који ће служити као лука и главни град буде на реци Делавер. Надајући се да ће Филаделфија бити попут руралних места Енглеске а не великих градова, Пен је путеве поставио у квадратну мрежу како би раздвојио пословне зграде и куће и омогућио да буду окружени баштама и воћњацима. Становници града нису пратили Пенов план и населили су се уз саму реку а своје плацеве су делили и препродавали.[5] Пре него што је напустио Филаделфију последњи пут 1701, Пен је издао повељу којом ју је прогласио за град. Град је ускоро постао важан трговачки центар и лука. Важан допринос развоју Филаделфије у то време је дао Бенџамин Френклин. Френклин је помогао да се поправе градске услуге и оформе нове као нпр. прва болница у колонијама Северне Америке.[6]

Дворана независности

Централни положај града међу колонијама је учинио да град постане природни центар Америчке револуције: у њему су одржани Први Конитентални Конгрес пре рата, Други Континентални Конгрес на ком је потписана Декларација независности САД током рата као и Уставна Конвенција након рата. Неколико битака је вођено у Филаделфији и њеној околини. Након рата Филаделфија је постала привремени главни град током последње деценије 18. века.[7] Жута грозница је 1793. погодила град у виду епидемије и тада је умрло око 5.000 људи или 10% градског становништва.[8]

Државна влада је напустила Филаделфију 1799. а федерална влада убрзо након тога 1800. године али је Филаделфија остала највећи град младе државе као и њен финансијски и културни центар. Након тога Њујорк ју је убрзо престигао по броју становника али је изградња путева, канала и железница помогла да Филаделфија постане први велики индустријски град САД. Током 19. века Филаделфија је имала велики број фабрика и компанија а најважнија је била текстилна индустрија. Велике корпорације из тог доба су биле Болдвинова фабрика локомитва, бродоградилиште Вилијем Кремп и синови као и Пенсилванијске железнице.[9] Индустрија је прослављена на Центенијалној изложби, првом светском сајму одржаном у САД. Највећи број имиграната долазио је из Ирске и Немачке. Повећање броја становника је довело до Акта о консолидацији из 1854. којим је Филаделфија проширена на целу област.[10] У другој половини века, имигранти из Русије, источне Европе и Италије као и Афроамериканци са југа САД су насељавали град.[11]

До 1950. у граду је живело више од два милиона људи након чега је број становника почео да опада док су се предграђа увећавала. Обнова града је започела 1960-их година и наставља се и у 21. веку са највећим развојем у центру града и универзитетском насељу. Након што је затворена већина старих фабрика, град је започео кампању за привлачење нових инвеститора и туриста. Почела је изградња стаклених и камених облакодера у центру града. Старе зоне града су обновљене и данас представљају пожељно место за живот. Овим потезима је заустављено опадање броја становника након губитка готово четвртине становништва у претходном периоду.[12][13]

Демографија [уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 1.526.006 становника, што је 8.456 (0,6%) становника више него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 644.395 (42,5%) 562.585 (36,9%)
Афроамериканци 655.824 (43,2%) 661.839 (43,4%)
Азијати 67.654 (4,5%) 96.405 (6,3%)
Хиспаноамериканци 128.928 (8,5%) 187.611 (12,3%)
Укупно 1.517.550 1.526.006

Братски градови [уреди]

Филаделфија

Филаделфија има десет градова побратима:

Знаменитости [уреди]

Elfreth's Alley.JPG 2000 - Chinatoawn District Philadelphie Pennsylvanie.jpg Love01.jpg Philadephia Museum of Art.jpg
Стари град Кинеска четврт Градски парк Музеј уметности

Извори [уреди]

  1. ^ а б „Pennsylvania Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 7. 1. 2013. 
  2. ^ Brookes, Karin; John Gattuso, Lou Harry, Edward Jardim, Donald Kraybill, Susan Lewis, Dave Nelson and Carol Turkington (2005). Zoë Ross. ed. Insight Guides: Philadelphia and Surroundings (Second Edition (Updated) ed.). APA Publications. стр. 21. ISBN 1585730262. 
  3. ^ Weigley RF et al (eds) (1982). Philadelphia: A 300-Year History. New York and London: W. W. Norton & Company. стр. 4–5. ISBN 0-393-01610-2. 
  4. ^ Avery, Ron (1999). A Concise History of Philadelphia. Philadelphia: Otis Books. стр. 19. ISBN 0-9658825-1-9. 
  5. ^ Philadelphia: A 300-Year History, pages 7, 14 - 16
  6. ^ Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 24 - 25
  7. ^ Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 30 - 33
  8. ^ Arnebeck, Bob (30. 1. 2008.). „A Short History of Yellow Fever in the US“. Benjamin Rush, Yellow Fever and the Birth of Modern Medicine Приступљено 04-12-2008 
  9. ^ Philadelphia: A 300-Year History, pages 214, 218, 428 - 429
  10. ^ „A Brief History of Philadelphia“. Philadelphia History. ushistory.org Приступљено December 14 2006 
  11. ^ Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 38 - 39
  12. ^ Insight Guides: Philadelphia and Surroundings, pages 44 - 45
  13. ^ A Concise History of Philadelphia, page 78

Спољашње везе [уреди]

Flag of the United States.svg Портал САД

Са других Викимедијиних пројеката :


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филаделфија&oldid=6818820“