Корисник:I.batinic/песак
Stefanov kvintet je vizuelna grupacija pet galaksija od kojih četiri čine prvu kompaktnu grupu galaksija ikada otkrivenu. Ova grupa, vidljiva u sazvežđu Pegaz, otkrivena je od strane Edvarda Stefana 1877. godine na opservatoriji u Marselju. Ova grupa je najviše proučavana od svih grupa kompaktnih galaksija. Najsvetliji član vizuelnog grupisanja je NGC 7320 za koji je pokazano da ima opsežne H II regione, identifikovane kao crvene mrlje, gde se javlja formiranje aktivnih zvezda.[1]
Opis[уреди | уреди извор]
Četiri od pet galaksija u Stefanovom kvintetu čine fizičko udruženje, Hikson Kompakt grup 92, i verovatno će se spojiti. Radio posmatranja u ranim 1970-im godinama otkrila su misterioznu nit emisije koja leži u međugalaktičnom prostoru između galaksija u grupi. Isti region je detektovan i u slabom sjaju jonizovanog atomskog vodonika koji se vidi u vidljivom delu spektra kao zeleni luk.
Dva svemirska teleskopa nedavno su pružila novi uvid u prirodu filamenta, za koji se sada veruje da je divovski intergalaktički udarni talas (sličan zvučnom bumu, ali putuje u međugalaktičkom gasu, a ne u vazduhu) izazvanom jednom galaksijom (NGC 7318B) padaju u centar grupe na nekoliko miliona kilometara na sat.
Izvor X-zraka[уреди | уреди извор]
Kako se NGC 7318B sudari sa gasom u grupi, ogroman udarni talas, veći od Mlečnog puta širi se kroz medijum između galaksija, zagrevajući deo gasa od temperature od milion stepeni gde emituju x-zrake koje se mogu detektovati sa NASA Chandra X-ray Opservatorijuma.
Emisija molekula hidrogena[уреди | уреди извор]
NASA Spicer svemirski teleskop, koji detektuje infracrveno zračenje, otkrio je veoma moćan signal molekularnog vodonika iz udarnog talasa izmedju galaksija. Ova emisija je jedna od najturbulentnijih formaciija molekularnog vodonika ikada vidjenog, a najjača emisija nastaje u blizini centra zelene površine u vidljivoj slici svetlosti o kojoj smo ranije govorili. Ovaj fenomen otkrio je medjunarodni tim predvodjen naučnicima na Kalifornijskom institutu za tehnologiju, uključujući i naučnike iz Australije, Nemačke i Kine. Detekcija molekularnog vodonika iz sudara u početku je bila neočekivana jer je molekul vodonika veoma krhak i lako se uništava u udarnim valovima kakve se očekuju u Stefanovom kvintetu. Medjutim jedno rešenje je da kada se front šoka kreće kroz mutni medij poput središta grupe, milioni manjih šokova se proizvode u turbulentnom sloju, i to može omogućiti da molekularni vodonik preživi.[3]
Crveni pomak[уреди | уреди извор]
NGC 7320 označava mali crveni pomak (790km/h), dok su ostala četiri pokazuju veliki crveni pomak (600km/h). Pošto je galaktičko crveno pomeranje proporcionalno rastojanju, NGC 7320 je samo prednja projekcija i iznosi približno 39 miliona svetlosnih godina od Zemlje nasuprot 210-340 miliona svetlosnih godina druge četiri. NGC 7319 ima Seifertno jezgro tipa 2.
Šesta galaksija, NGC 7320C, verovatno pripada Hiksonovoj asocijaciji: ima crveni pomak sličan Hiksonovim galaksijama, a izgleda da plimni rep povezuje NGC 7319.[4]
Članovi[уреди | уреди извор]
| Ime | Tip | R.A | Deklinscija | Crveni pomak | Prividna magnituda |
|---|---|---|---|---|---|
| NGC 7317 | E4 | 22h 35m 51.9s | +33° 56′ 42″ | 6599 ± 26 | +14.6 |
| NGC 7318a (UGC 12099) | E2 pec | 22h 35m 56.7s | +33° 57′ 56″ | 6630 ± 23 | +14.3 |
| NGC 7318b(UGC 12100) | SB(s)bc | 22h 35m 58.4s | +33° 57′ 57″ | 5774 ± 24 | +13.9 |
| NGC 7319 | SB(s)bc pec | 22h 36m 03.5s | +33° 58′ 33″ | 6747 ± 7 | +14.1 |
| NGC 7320c | (R)SAB(s)0/a | 22h 36m 20.4s | +33° 59′ 06″ | 5985 ± 9 | +16.7 |
Pogledajte takodje[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ „Stephan's quintet”. Stephan's quintet. Приступљено 6. april 2019.
- ^ „Šokantno iznenadjenje u Stefanovom kvintetu”. Šokantno iznenadjenje u Stefanovom kvintetu. Приступљено 6. april 2019.
- ^ „Istraživanja sa opservatorije”. Istraživanja sa opservatorije. Приступљено 6. april 2019.
- ^ „Gigantska kosmička kataklizma u Stefanovom kvintetu”. Gigantska kosmička kataklizma u Stefanovom kvintetu. Приступљено 6. april 2019.