Водоник

Из Википедије, слободне енциклопедије

H - He   H Li       периодни систем
Општи подаци
Име, симбол, атомски број	Водоник, H, 1
припадност скупу	неметала
група, периода	IA, 1
густина, тврдоћа	0,0899 kg/m3, bd
Боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	1,00794 u
атомски радијус	25 (53) pm
ковалентни радијус	37 pm
ван дер Валсов радијус	120 pm
електронска конфигурација	1s1
e- на енергетским нивоима	1
оксидациони број	1
Особине оксида	амфотерни
кристална структура	хексагонална
физичке особине
агрегатно стање	гасовито
тачка топљења	14,025 K (-259,13 °C)
тачка кључања	20,268 K (-252,88 °C)
критична температура	33,25 K (-239,9 °C)
критичан притисак	1,3 МPa (13 атмосфера)
молска запремина	11,42×10-3 m³/mol
топлота испаравања	0,44936 kJ/mol
топлота топљења	0,05868 kJ/mol
напон паре	209 Pa (23 K)
брзина звука	1270 m/s (298,15 K)
Остале особине
електронегативност	2,2 (Паулинг)
специфична топлота	14304 J/(kg*K)
специфична проводљивост	13,8×106 S/m
топлотна проводљивост	0,1815 W/(m*K)
I енергија јонизације	1.312 kJ/mol
Најстабилнији изотопи
изотоп заст. в.п.р. н.р. e.r. MeV п.р. 1H 99,985% стабилни изотор са 0 неутрона 2H 0,015% стабилни изотоп са 1 неутрона 3H (веш.) 12,33 година β- 0,019 3He 4H (веш.) непознат n 2,910 3H
Тамо где другачије није назначено, употребљене су SI јединице и нормални услови.
Објашњења скраћеница: заст.=заступљеност у природи, в.п.р.=време полу распада, н.р.=начин распада, е.р.=енергија распада, п.р.=производ распада, з.е=заробљавање електрона

Водоник (H, лат. hydrogenium настао од латинског стваралац воде) је најлакши хемијски елемент.

Јавља се у облику два стабилна изотопа ¹H (протијум) и ²H (деутеријум, који се такође означава симболом D) као и једног нестабилног - ³H (трицијум, који се означава T).

Пошто је један од стабилних изотопа два пута тежи од другог, они се међусобно доста разликују по хемијским својствима.

Садржај 1 Заступљеност и једињења 2 Историја 3 Особине 4 Примена 5 Начин производње и испоруке 6 Поступак и материјали 7 Види још 8 Спољашње везе

[уреди] Заступљеност и једињења

Иако је водоник најзаступљенији елемент у васиони, на Земљи се јавља у малим количинама (0,9% у горњим слојевима), углавном у облику хемијских једињења (вода).

Он улази у састав многих битних једињења: воде, киселина, база и у већину органских једињења.Због тога је он биогени елемент.

У слободном облику јавља се у виду двоатомних молекула H₂. Катјон водоника H⁺ (у воденим растворима је хидратисан: оксонијум јон H₃O⁺, Цунделов (Zundel) катјон, H₅O₂⁺, Ајгенов (Eigen) катјон, H₉O₄⁺) настаје услед дисоцијације киселина. Концентрација водоникових јона изражава се помоћу pH вредности.

[уреди] Историја

Водоник је први у лабораторији произвео Теофрат Бомбаст фон Хоенхајм мешањем метала и киселине, али он није био свестан да је експлозиван гас који је добио био водоник. Званично водоник је открио 1766. године Хенри Кевендиш.

[уреди] Особине

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Није отрован. Запаљив (граница експлозивности у ваздуху од 4-94%). Минимална енергија иницијације паљења 0,02 MJ. Температура пламена при стехиометријском сагоревању је 1930°C.

[уреди] Примена

• У процесима сагоревања (индустрије стакла, обрада драгог камења, сечења и заваривања метала)
• У хемијској индустрији за производњи синтезних смеса, редукцији, хидрогенизацији и десулфуризацији
• У производњи електричне енергије
• У инструменталној аналитици
• У метеорологији, у производњи ел, енергије итд.
• У електроници.
• У производњи полупроводника
• У стварању редукционих атмосфера у металургији, рафинацији метала, у термичкој обради метала

[уреди] Начин производње и испоруке

• Добија се селективном адсорбцијом примеса из сировог водоника (из хлоралкалних комплекса, електролизе воде, парцијалне оксидације угљоводоника и угља итд.)
• У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника.

[уреди] Поступак и материјали

• Рад са гасом захтева примену посебних прописа и мера заштите.
• Препоручује се употреба легура алуминијума, магнезијума и никла. Могу се применити синтетски каучук и слични полимери (све само за гасовити водоник).

[уреди] Види још

• протијум

[уреди] Спољашње везе

• Произвођач у Београду
• Водоник на хемијској вики

п • р • у Периодни систем елемената
H																															He
Li	Be																									B	C	N	O	F	Ne
Na	Mg																									Al	Si	P	S	Cl	Ar
K	Ca															Sc	Ti	V	Cr	Mn	Fe	Co	Ni	Cu	Zn	Ga	Ge	As	Se	Br	Kr
Rb	Sr															Y	Zr	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	Ag	Cd	In	Sn	Sb	Te	I	Xe
Cs	Ba	La	Ce	Pr	Nd	Pm	Sm	Eu	Gd	Tb	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu	Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	Au	Hg	Tl	Pb	Bi	Po	At	Rn
Fr	Ra	Ac	Th	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr	Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Uub	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
Алкални метали Земно-алкални метали Лантаноиди Актиноиди Прелазни метали Остали метали Металоиди Остали неметали Халогени елементи Племенити гасови