Корисник:Marijana stoilov/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Marijana stoilov

Marijana Stoilov

РТ 99-20

Хелен Фишер
Датум рођења5 Aвгуст 1984
Место рођењаКраснојарск, Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република
ЗанимањеПевачица-плесачица-телевизијска водитељка-глумица
Активни период2005–до данас

Хелена Фишер[уреди | уреди извор]

Хелена Фишер рођена 5. августа 1984. [1]је немачка шлагер певачица. Од свог дебија 2005. године, освојила је бројне награде, укључујући 17 Ехо награда, четири награде "Ди Кроне дер Фолксмусик" и три Бамби награде. Продала је најмање 15 милиона албума.[2] У јуну 2014. године, њен мулти-платински албум из 2013. године, "Фарбенспиел", постао је највише преузимани албум свих времена од стране немачког уметника и тренутно је шести најпродаванији албум свих времена у Немачкој[3]. Њена потписна песма "Атемлос дурцх дие Нахт" била је најпродаванија песма у Немачкој 2014. године. Имала је најпродаванији албум године у Немачкој пет пута, у 2013, 2014, 2015, 2017. и 2018. години.[4][5] [6][7][8]Рангирана је на 8. месту на Forbes-овој листи "Најплаћеније жене у музици 2018", зарадивши 32 милиона долара.[9] Фишер је позната као "Краљица шлагера".[10][11][12][13]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Хелен Фишер је рођена у сибирском граду Краснојарску, Русија СФСР, Совјетски Савез, родитељима Петру и Марини Фишер[1]. Нјен отац је радио као наставник физичког васпитања, а мајка као инжењерка. Њени деда и бака са оца стране били су Немци са Црног мора [14]који су били међу онима који су послати у приморска насеља у Казахстану и Сибиру[1]. Када је имала три и по године, са родитељима и старијом сестром од шест година, емигровала је у Велштајн, Западна Немачка.[15][16]

Након завршетка средње школе, Фишерова је три године похађала Франкфуртску школу за студије струје и музике, где је изучавала певање и глуму.[17] У ово време, наступала је на сцени Статстеатра Дармштат и Фолкстеатра Франкфурт.

Karijera[уреди | уреди извор]

Током свог боравка на Франкфуртској школи музике, мајка Хелене Фишер тајно је направила демо ЦД-а са шест песама које је Фишер изводила и послала га различитим студијима за снимање како би проценила реакцију професионалаца.

Хелен Фишер је дебитовала на сцени 14. маја 2005. године у програму телевизијске станице ARD. Извела је дует са певачем Флоријаном Зилберајзеном. Касније су постали пар.[15]

Она је освојила 17 Ехо награда, седам пута награду "Голдене Хенне" и четири пута награду "Кроне дер Фолксмусик". Сви њени албуми и ДВД-ови постигли су више златних и дупло платинских статуса. Нјене песме, са њиховим причама о свакодневним бригама и проблемима људи који воле свој дом, текстуално су блиске ономе што се може назвати "кантри музиком", иако су музички сасвим различите.

Њена база фанова простире се изван Немачке, Аустрије и Швајцарске до Белгије, Канаде, Холандије, Данске, Норвешке, Уједињеног Краљевства, Финске, Сједињених Америчких Држава и Новог Зеланда.

7. јуна 2010. године издала је свој први албум на енглеском језику, "The English Ones". Албум је продуцирао Жан Франкфуртер (Ерих Лиешман), немачки продуцент, композитор и аранжер. Коментарисала је певање на енглеском: "Увек сам снила о певању својих песама на другом језику. Енглески језик је језик кантри музике, коју ми зовемо шлагер. Језик је алат, али је важно да оно што певате долази из срца - и то је о чему је овај албум."

У јануару 2013. године, остварила је свој глумачки деби у епизоди немачке телевизијске серије "Das Traumschiff".

4. октобар 2013. године, издала је свој албум "Farbenspiel" у Немачкој. У 2014. године

кренула је на турнеју, а 2015. године на велику стадионску турнеју. [18]Наступала је на Олимписком стадиону у Берлину пред 120.000 људи. Албум је постигао платину у Немачкој, Данској и Аустрији само пет дана после издања. "Farbenspiel" је најуспешније издање женског извођача у Немачкој у првој недељи од издања у последњих 10 година. До данас је продајено преко 2,4 милиона примерака албума.

Фишерова је 13. новембра 2015. објавила божићни албум под називом Веихнацхтен. Састоји се од два ЦД-а, први су божићне песме које се певају на немачком и немачком дијалекту, а други су песме певане на енглеском.[19] Албум је достигао прво место на топ-листама на крају године у Немачкој и Аустрији и добио је укупно 14 платинастих награда у обе земље. Продат је у преко 1,3 милиона примерака.

У 2016. години, извела је немачку верзију песме "How Far I'll Go" (Ich bin bereit), која је била насловна песма из Дизнијевог филма "Вајана" (Моана).

12. маја 2017. године, издала је свој осми студијски албум који носи њено име - Helene Fischer. Албум је издат од стране Polydora. Албум је дебитовао на првом месту на аустријској, немачкој и швајцарској топ-листи албума и достигао је топ-децу у Холандији и Фламском региону Белгије. У Немачкој, албум Хелена Фишер је продао више од 300.000 примерака у првој недељи издања, што га је учинило најпродајнијим дебитом од албума Herbert Grönemeyer-a из 2002. године, Mensch. Освојила је девет платина у Немачкој и Аустрији и до данас продаје у више од милион примерака у обе земље.

Извела је све своје нове песме и неколико хитова из претходних албума у Кеселхаусу у Минхену и издала албум Helene Fischer - Das Konzert aus dem Kesselhaus на коме је приказала ову изведбу. У јуну 2018. године, започела је своју другу стадионску турнеју, наступајући у Немачкој, Швајцарској, Холандији и Аустрији. На неколико места на овој турнеји, наступала је и до пет пута за редом. Њена представа је развијена у сарадњи са 45 Degrees of Cirque du Soleil.[20] У октобру 2018. године, The New York Times ју је ранкирало седмом на списку највећих музичких извођача на турнејама широм света те године. У Forbes списку најзараднијих жена извођача широм света за 2018. годину, ранкирала се на осмом месту.[21][22] Ово је такође чини најуспешнијом извођачицом која не пева на енглеском језику.

Фишерова је певала на музичком фестивалу СновпенАир 2022 у терминалу Гринделвалд у швајцарским Алпима. Тамо је отпевала протестну песму Фреихеит (песма) као одговор на последњу руску инвазију на Украјину и још једно присилно пресељење од стране Русије.[23] Фишерова је носио плаво-жуту траку у знак солидарности са Украјином[24], у сузама је увео песму која описује тугу коју су доживеле украјинске породице које су биле пресељене и раздвојене једна од друге у рату, и отпевао песму са плавим и жутим деловима на сцени .[25]

Хелен Фишер шоу[уреди | уреди извор]

Фишер је водила годишњу музичку емисију Die Helene Fischer Show од 2011. до 2019. године, која се емитовала за време Божића на немачкој јавној телевизији. У овој емисији је наступала са различитим извођачима, укључујући Дејвида Гарета, Мајкла Болтона, Тома Џоунса, Макса Раабеа, Тејк Тхат, Удо Јиргенса, Оли Мурса, Андреу Берг, Брајана Адамса, Унхајлиг, Кифера Сазерленда, Фреју Ридингс, Андреу Бочелија, Ника Картера и Квина. Такође је извела наступ са Линдси Стирлинг.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Гостовања и дуети на ћирилици:[уреди | уреди извор]

Турнеје[уреди | уреди извор]

  • Мутцум Гефил – Уживо 2008 (2008)
  • Први пут са бендом и оркестром Уживо (2011)
  • За један дан Уживо (2012)
  • Отворени аеро-тур 2013 (2013)
  • Уживо из Фарбеншпила (2014/2015)
  • Хелен Фишер Уживо 2017/2018 (2017/2018)
  • Ди Стадион-Тур 2018 (2018)
  • Рауш Уживо (2023)

Награде[уреди | уреди извор]

Бамби[уреди | уреди извор]

  • 2013: Награда за Музику (национална)
  • 2014: Награда за Забаву
  • 2017: Награда за Музику (национална)

Ехо[уреди | уреди извор]

  • 2009: Награда за Немачки Шлагер
  • 2009: Награда за ДВД Продукцију године (Mut zum Gefühl Live)
  • 2010: Награда за ДВД Продукцију (национална) (Zaubermond Live)
  • 2012: Награда за Немачки Шлагер
  • 2013: Награда за ДВД Продукцију (национална) (Für einen Tag – Live 2012)
  • 2013: Награда за Немачки Шлагер
  • 2014: Награда за Албум године
  • 2014: Награда за Немачки Шлагер
  • 2015: Награда за Шлагер
  • 2015: Награда за Албум године
  • 2015: Награда за Хит године
  • 2015: Награда за Музички ДВД/Блу-Реј (национална)
  • 2016: Награда за Музички ДВД/Блу-Реј (национална) (Weihnachten), (Farbenspiel Live)
  • 2016: Награда за Албум године
  • 2016: Награда за Најбољи Живи Изводиоци (национална)
  • 2016: Награда за Кросовер
  • 2018: Награда за Шлагер

Goldene Henne[уреди | уреди извор]

  • 2007: Награда за Испонсицу године
  • 2008: Награда за Музику
  • 2010: Награда за Музику по избору читалаца
  • 2012: Награда по избору публике за Музику
  • 2014: Награда за Музику
  • 2014: Суперхена (Специјална награда за 20. годишњицу)
  • 2016: Награда за Музику
  • 2020: Награда за Забаву за Шоу "Die Helene Fischer Show 2019"

Goldene Kamera[уреди | уреди извор]

  • 2012: Награда за Најбољу Музику (национална)
  • 2016: Награда за Омиљени музички извођач из Немачке

Krone der Volksmusik[уреди | уреди извор]

  • 2008: Награда за Успех године 2007
  • 2009: Награда за Успех године 2008
  • 2010: Као Најуспешнија Певачица 2009
  • 2012: Као Најуспешнија Певачица 2011

Romy[уреди | уреди извор]

  • 2014: Као Најомиљенији Водитељ – Шоу

World Music Awards[уреди | уреди извор]

  • 2014: Најпродаванији Немачки Уметник

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Певица Хелен Фишер: "Я родилась в Сибири" /Singer Helene Fischer: "I was born in Siberia"" (in Russian). aif.ru (Argumenty i Fakty). 25 February 2009. Archived from the original on 5 October 2015. Retrieved 2 June 2017. Хелен Фишер родилась 5 августа 1984 года в Красноярске. В июне 1998 года с родителями эмигрировала в Германию. После окончания школы Stage & Musical School / Helene Fisher was born in Krasnoyarsk, 5 August 1984. In June 1998, with her parents she emigrated to Germany. After graduation from Stage & Musical School in Frankfurt...; Бабушки и дедушки Лены Фишер разделили судьбу сотен тысяч поволжских немцев, которых в 1941 году сослали в Казахстан и Сибирь. / Her grandparents shared the fate of hundreds of thousands of Volga Germans, who in 1941 were exiled to Kazakhstan and Siberia.”. Journal of Development and Social Sciences. 2 (IV). 2021-12-31. ISSN 2709-6254. doi:10.47205/jdss.2021(2-iv)74. 
  2. ^ Pardo, Marta Cantos (2022-01-01), THE WAYBACK MACHINE:, Marcial Pons, ediciones jurídicas y sociales, стр. 269—284, ISBN 978-84-1381-477-3, Приступљено 2023-09-15 
  3. ^ „Reversible Brennstoffzelle bricht Wirkungsgrad-Rekord”. BWK ENERGIE. 71 (03): 35—36. 2019. ISSN 1618-193X. doi:10.37544/1618-193x-2019-03-35. 
  4. ^ Kellogg, John (2013). „The Urbanization of the Billboard Top Album and Singles Charts: How SoundScan Changed the Game”. Journal of the Music and Entertainment Industry Educators Association. 13 (1): 45—59. ISSN 1559-7334. doi:10.25101/13.3. 
  5. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  6. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  7. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  8. ^ Kaspar, C. (1990-04-01). „Offizielle Eröffnung des 40. AIEST‐Kongresses Berlin 12. ‐ 18. August 1990 durch”. The Tourist Review. 45 (4): 2—10. ISSN 0251-3102. doi:10.1108/eb058049. 
  9. ^ Forbes, Elizabeth (2002). Zschiesche, August. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  10. ^ „Figure 2: Synthesis of JA and its amino acid-conjugate JA-Ile in plants and fungi.”. dx.doi.org. Приступљено 2023-09-15. 
  11. ^ Bagg, Samuel (2017-08-08). „What Makes a Political Theory Political? A Comment on Waldron”. Political Studies Review. 16 (3): 184—191. ISSN 1478-9299. doi:10.1177/1478929917704815. 
  12. ^ Shugart, Helene A. (2013-10-08). „Flesh Made Word: The Obese Body as Cultural Matter”. Communication, Culture & Critique. 7 (1): 55—75. ISSN 1753-9129. doi:10.1111/cccr.12025. 
  13. ^ Rudolf, Bernhard (2010-09). „Wer will sich beraten, wer hat so viel Geld?”. Versicherungsmagazin. 57 (9): 3—3. ISSN 1616-1963. doi:10.1007/bf03245695.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  14. ^ Mensching, Stefan; Bergner, Sören; Rebs, Martin; Adam, Tobias (2019), Ausgangslage für die Einführung der E-Rechnung im Bundesministerium des Innern, für Bau und Heimat, Springer Fachmedien Wiesbaden, стр. 155—169, ISBN 978-3-658-27028-5, Приступљено 2023-09-15 
  15. ^ а б Einführung, Vandenhoeck & Ruprecht, 2010-03-17, стр. 11—21, Приступљено 2023-09-15 
  16. ^ Michniuk, Anna (2014-10-24). „YouTube – YouLearn. Education via YouTube?”. e-mentor. 2014 (56 (4)): 37—43. ISSN 1731-6758. doi:10.15219/em56.1122. 
  17. ^ Kapitel II. Kaiphas – Stationen Einer Priesterlichen Karriere, BRILL, 2010-01-01, стр. 35—176, Приступљено 2023-09-15 
  18. ^ Fischer, Helene von. Benezit Dictionary of Artists. Oxford University Press. 2011-10-31. 
  19. ^ Dienstag, der 28. April, transcript Verlag, 2021-12-31, стр. 125—126, Приступљено 2023-09-15 
  20. ^ newswire, n., Oxford University Press, 2023-03-02, Приступљено 2023-09-15 
  21. ^ Young, Clara (2018-06-21). „Men are from Mars; women are poorly paid”. OECD Observer. ISSN 1561-5529. doi:10.1787/00148085-en. 
  22. ^ Grimthorpe, Elizabeth, Lady, (Elizabeth Beckett) (born 22 July 1925), Oxford University Press, 2007-12-01, Приступљено 2023-09-15 
  23. ^ THE UNSAID, OR WHAT SHE THINKS WHEN SHE GETS MY LETTER, University of Pittsburgh Press, стр. 34—34, Приступљено 2023-09-15 
  24. ^ Fischer, Ferdinand (1920), Luftballon, Springer Berlin Heidelberg, стр. 29—32, ISBN 978-3-662-33727-1, Приступљено 2023-09-15 
  25. ^ Glenn, J. K.; Goldman, J. (1976-01). „Task delegation to physician extenders--some comparisons”. American Journal of Public Health. 66 (1): 64—66. ISSN 0090-0036. PMC 1653348 Слободан приступ. PMID 2022. doi:10.2105/ajph.66.1.64.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marijana_stoilov/песак&oldid=26191771”