Кућни миш
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Кућни миш | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||||
 Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1) |
||||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||||
|
||||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||||
| Mus musculus Linnaeus, 1758 |
||||||||||||||||
| Subspecies | ||||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||||
Кућни миш (лат. Mus musculus) је најраспрострањенији сисар после човека. Храни се веома разнолико, а живи у породичној групи, састављеној од доминантног мужјака и неколико женки. Кућни мишеви комуницирају цичањем, а територију обележавају мирисом и мокраћом. Полну зрелост достижу за 8—10 недеља, трудноћа траје од 18 до 24 дана, а у најбољим годинама женка може да има до 10 легла.
Кућног миша многи људи одгајају као кућног љубимца и као огледну животињу за експерименте.
Литература[уреди]
- Животиње: Младинска књига Београд; уредник: Јелка Јовановић; тираж 7.000 примерака; У Београду 2007
