Лапорац

С Википедије, слободне енциклопедије
Лапорац
Лапорац

Лапорац, (енгл. marl, франц. marne, нем. Mergel, рус. мергель) је седиментна стена изграђена од честица глине и калцијум-карбоната или доломита (доломитични лапорац), при чему проценат калцијум-карбоната варира у широком распону од 25 до 75%[1], од чега зависи њена чврстоћа (величина једноаксијалног притиска). Обично је врло ситнозрна стена, жућкасте, сивкасте, или зеленкасте боје, и често се јавља у слојевима мале дебљине. Најчешће су танкоплочасти или листасти. Јављају се, међутим, и као дебелослојевити (скоро масивни).

Некарбонатни део у лапорцима чине минерали глинакаолинит, монморионит, илит, а карбонатни део – калцит, или ређе доломит. Лапорци се стварају у маринским (морским басенима) или језерским басенима (слатководна средина) уз истовремено таложење карбонатног и глиновитог материјала.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975

Литература[уреди | уреди извор]

  1. Ђорђевић В., Ђорђевић П., Миловановић Д. 1991. Основи петрологије. Београд: Наука

Спољашње везе[уреди | уреди извор]