Калцит
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Калцит | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Хемијска формула | CaCO3 |
| Идентификација | |
| Кристална система | ромбоедарска |
| Тврдоћа по Мосовој скали | 3 |
| Релативна густина | 2,6-2,8 g/cm³ |
Калцит је минерал из групе карбоната, чија је хемијска формула CaCO3. Друга полиморфна модификација, са истом хемијском формулом је минерал арагонит, који је нестабилан на температури од преко 470°C. Калцит је врло распрострањен минерал у природи, јер изграђује кречњак.[1][2][3]
Садржај |
Особине [уреди]
Кристалише ромбоедарски, мада су природни ретки природни кристали калцита у ромбоедарској кристалној системи. Ипак, кристалише у различитим варијететима кристалног хабитуса - примитивни ромбоедар, скаленоедар.
По Мосовој скали тврдине минерала, калцит има тврдину 3. Специфична тежина је 2.71. Боје је безбојне, до беле, провидан, стакласте сјајности. Има савршену цепљивост по пљосни ромбоедра.[4][5]
Постанак [уреди]
Може постати на више начина:
- хидротермално, када прати различите рудне минерализације;
- седиментно, у кречњаку;
- метаморфно, у мермеру.
Примена [уреди]
Може се примењивати за:
- добијање креча:
| CaCO3 → CaO + CO2 |
| CaO + H2O → Ca(OH)2 |
| Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O |
- у грађевинарству, као украсни камен (при чему се користи мермер).
Извори [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Hurlbut, Cornelius S.; Klein, Cornelis (1985). Manual of Mineralogy. ISBN 0-471-80580-7.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калцит
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |
