Ластавица

	Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Ластавица
Ластавица Eukaryota
Систематика
царство: Animalia тип: Chordata класа: Aves ред: Passeriformes породица: Passeri род: Passer
Екологија таксона

Ластавице (лат. Hirundinidae) су породица птица која припада реду врапчарки (Passeriformes). Дио су подреда пјевица (Passeres). Ова породица се састоји од двије потпородице: Pseudochelidoninae и Hirundininae.

Ластавице су козмополитска група птица и настањују све континенте осим Антарктике. Сматра се да потичу из Африке, јер тамо живи највише врста. Такође се појављују на многим острвима. Карактеристика ових птица је њихова прилагођеност лову за храном у лету: кукце хватају у ваздуху. Тијело им је витко, а крила уска. Кљун је кратак, а гркљан могу широко отворити. Породица обухвата 75 врста.

Ластавице су селице. Облик репа им је врло специфичан и по њему су добили име разни предмети, па и лептир ластин реп. Неколико врста је постало рањиво због људских активности на њиховим подручјима, али су многе друге имале користи од промјене околине и сада живе и близу људи.

Изглед и понашање

Све ластавице имају сличан облик тијела, али се он разликује од оног других врапчарки. Прилагодиле су се ловљењу инсеката у лету развивши витко тијело са дугим шиљатим крилима, што омогућава лако маневрисање и издржљивост, као и честе периоде једрења. Такав облик тијела им омогућава врло ефикасан лет, са 50-75% мањом потрошњом енергије од врапчарки исте величине. Обично лете брзином од 30-40 км на сат, али могу достићи брзину и од 50-65 км на сат.

Као и несродне чиопе и легњеви, који лове на сличан начин, имају кратке кљунове, али снажну вилицу и широк гркљан. Тијело је дуго 10-24 цм, а тежина им је 10-60 грама. На крилима имају девет примарних летних пера. Реп се састоји од 12 пера и може бити рачваст или четвртаст. Дуг реп повећава могућност маневрисања и дужина му се може разликовати међу половима. Женке обичне ластавице бирају мужјаке са дужим репом.

Ноге су кратке, а стопала више прилагођена стајању него ходању, јер су предњи прсти делимично спојени при бази. Ножни мишићи птица рода Псеудоцхелидон су снажније али робустније од оних осталих ластавица.

Најчешћа боја перја је тамноплава или тамнозелена одозго и бијела или пругаста одоздо, често са црвеним шарама. Врсте које копају или живе на сухим или планинским подручјима често су смеђе боје. Постоји мален или никакав полни диморфизам. Моногамне су. Полажу око 5 јаја у умјереним предјелима, а два или три у тропима. Бијеле су боје, код неких брегуница са пјегама. Птићи се излежу голи и затворених очју.

Распрострањеност

Ластавице настањују све континенте осим Антарктика. Једна се врста појављује на тихоокеанским острвима, а друга на Маурицијусу у Индијском океану. Многе имају невјеројатну распрострањеност попут обичне ластавице, која се размножава на већини Сјеверне хемисфере и зимује на већини Јужне.

Прилагодиле су се многим стаништима. Често их се виђа око воде, али могу се наћи и на травњацима, саванама, мочварама, магровим шумама и шикарама, од нивоа мора до алпских подручја. Многе живе на фармама, па чак и у градовима. Врсте које настањују умјерене регије мигрирају за зиме када популације инсеката јако опадну. Тропске врсте углавном не мигрирају, али има неких које праве краће селидбе. Аристотел је сматрао да ласте, роде па чак и луње хибернирају током зиме.

Родови

Потпородица Pseudochelidoninae:

• Pseudochelidon

Потпородица Hirundininae:

• Alopochelidon
• Atticora
• Cheramoeca
• Delichon
• Haplochelidon
• Hirundo
• Neochelidon
• Notiochelidon
• Petrochelidon
• Phedina
• Progne
• Psalidoprocne
• Pseudhirundo
• Riparia
• Stelgidopteryx
• Tachycineta

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ластавица