Лијерица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Свирач на лијерици (Дубровник)

Лијерица је старински музички инструмент из јужне Далмације. То је троструни гудачки инструмент поријеклом из источног Средоземља које се из Грчке крајем 18. вијека и током 19. вијека проширило Јадраном, а данас је у живој употреби у Дубровачком приморју, Жупи дубровачкој, Конавлима и на полуострву Пељешцу, као и на острвима Мљет и Ластово и на југу Херцеговине, а свира се уз традиционалне плесове од којих је најпознатији линђо. Најпознатији свирач (лијеричар, вођа), по којем се и зове плес био је Никола Лале Линђо из Жупе дубровачке.

Трупина и врат, крушколика облика, начињени су од једног комада дрвета (јаворовине или ораховине). Шупљину трупине покрива танка даска, гласњача, а поврх ње су напете 3 жице.[1] Преко њих се повлачи гудало. Свирач лирице, лиричар, држи инструмент вертикално наслоњен на колено. Лирица најчешће прати игру, а каткад лиричар уз њу и пева.

Референце[уреди]

  1. Општа енциклопедија Југославенског лексикографског завода, свезак 5 (Л-Нигх), Загреб 1979., стр. 139