Мљет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мљет је највеће острво у дубровачком архипелгу уЈадранском мору. Дугачако је око 37 kmу правцу исток-запад, широко 3 km у правцу север-југ) и обухвара 100,4 km².

Од полуострва Пељешца одваја га Мљетски канал. Грађен је од кредних кречњака и доломита. У рељефу се истичу три низа узвишења (највиши врх Вељи Град 514 m) и многе крашке удолине (Полачко, Ивање, Блатско и Кнеже поље). На крајњем северозападном делу острва је потопљена удолина с Великим и Малим језером.

Клима је средоземна. Око 72% површине заузимају шуме, па се Мљет убраја међу најшумовитија острва на Јадрану. Шумски покров, нарочито у западном делу острва, с комплексом бујне средоземне вегетације, заштићен је као саставни део Националног парка Мљет. Овај јединствени национални парк на подручју јадранских острева, заједно са Језерима обухвата 3.100 ha тј трећину острва Мљета.

Источни део острва у подручју Саплунаре с пешчаним плажама и шумама алпског бора и пинија проглашен је резерватом природних реткости.

Већа места на њему су Бабино поље (управно средиште), Полаче, Пристаниште (у којима се налази управа Националног парка Мљет), Помена (унутар националног парка, ту је смештен тренутно једини хотел на острву) и Собра (трајектна лука).

Овај незавршени чланак Мљет тиче се Републике Хрватске. Користећи правила Википедије, проширите га.