Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј Бурбонски

Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа
Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа

Порекло и породица

Луј Бурбонски, гроф од Вермандоа, рођен 2. октобра 1667, био је француски принц званично од 1669, а умро је 1683. године.

Рођен у време када је његова мајка полако почела да пада у немилост краља, први је од ванбрачних синова Луја XIV које је краљ имао са својом „званичном“ миљеницом војвоткињом Лујзом де Ла Валијер и званично је признат само две године након рођења. Друга двојица синова родила су се и умрла пре него што је гђица Де Ла Валијер била јавно проглашена за краљеву љубавницу.

Са само две године стекао је титулу адмирал Француске, што је омогућило краљу да задржи контролу над морнарицом током дугог низа година.

Када се његова мајка замонашила (приступивши кармелићанкама) како би окајала своје грехе, поверила је своју децу на чување краљевој снахи, војвоткињи од Орлеана (1674).

Нешто доцније, када је војвоткиња од Орлеана одвела малог грофа од Вермандоа и његову сестру да посете мајку у манастиру, гђица Де Ла Валијер је, сва у свом кајању, одбила да пољуби сина који је хтео да јој се баци у наручје.

Као усамљеног младића, завео га је и увео у хомосексуалне односе витез од Лорене, најпознатији љубавник његовог стрица, војводе од Орлеана, коме је млади гроф служио као „заклон“ за случај да краљ одлучи да га лиши милости. Заиста, гроф од Вермандоа је због својих младалачких грешака навукао на себе краљев бес (који је само из политичких разлога толерисао блудничење свога брата). Младом адмиралу било је заповеђено да се повуче са двора (1682).

Наредне године, војвоткиња од Орлеана изборила је, од краља, за свог штићеника право да ратује у Фландрији како би се искупио за своје грешке и покушао да поново задобије наклоност краља. Иако се немилице трошио, његов отац (краљ) га је због тога само малко више уважавао, а ни синовљева смрт није га превише погодила.

Луј Бурбонски је умро 18. новембра 1683. у Фландрији од куге којом се заразио током опсаде града Куртре, под вођством Себастијана Вобана. Сахрањен је у катедрали у Арасу.

Литература[уреди]

  • Les Bâtards du Soleil Eve de Castro, France Loisirs
  • Louise de La Vallière Jean-Christian Petitfils, librairie Académique Perrin, Paris, 1990
  • "Louis de Bourbon ou le soleil maudit" Claude Puzin, Éditions T.G., Paris 2007.

Спољашње везе[уреди]