2. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. октобар (2.10.) је 275. дан у години по грегоријанском календару (276. у преступној години). До краја године има још 90 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2. октобар
- 1187. — Арапски војсковођа и египатски султан Саладин преотео Јерусалим од хришћана, што је 1189. изазвало Трећи крсташки рат.
- 1608. — Холандски оптичар Ханс Липершеј приказао у Хагу први телескоп.
- 1870. — Папске државе плебисцитом одлучиле да се уједине са Италијом, а престоница Италије премештена из Фиренце у Рим.
- 1924. — Лига народа усвојила Женевски протокол за мирно решавање међународних спорова.
- 1935. — Италија напала Абисинију и сломивши отпор етиопских војника окупирала земљу. Лига народа осудила агресију, а 19. октобра увела санкције Италији.
- 1944. — После 63 дана тешких борби Немци угушили устанак становника Варшаве. Погинуло око 250.000 Варшављана, велик број завршио у нацистичким концентрационим логорима, а град готово потпуно уништен.
- 1946. — Зрењанин добио данашње име. На свечаној седници Градског народног одбора тадашњег Петровграда одлучено да, поводом двогодишњице ослобођења града од немачке окупације, добије име по народном хероју Жарку Зрењанину.
- 1975. — Јапански цар Хирохито стигао у Вашингтон, у прву посету неког јапанског суверена САД.
- 1989. — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Гарија Каспарова.
- 1990. —
- На аеродрому у кинеском граду Гуангџоу погинуло 127 људи када је отет кинески авион ударио у два авиона на аеродромској писти.
- Незадовољни политиком нове хрватске власти, Срби из Книнске крајине блокирали железнички и друмски саобраћај и тиме прекинули све везе из Београда и Загреба ка јадранској обали.
- 1991. — Почели сукоби хрватских снага и Југословенске народне армије око Дубровника. У наредним данима опустошена околина града, а стари град гранатиран и остао без струје и воде.
- 1998. — Жан Пол Акајесу, бивши мајор армије Руанде, оптужен за геноцид и злочине против човечности, осуђен у Хагу на три доживотне робије.
- 1999. — Кина и Русија прославиле, првом заједничком војном вежбом, 50. годишњицу дипломатских односа две земље.
- 2000. — Током постизборне кризе у Југославији Слободан Милошевић се путем државне телевизије обратио нацији и изјавио да му је „савест потпуно мирна“, док се талас незадовољства његовом вишегодишњом владавином ширио земљом. Генерални штрајк и блокаде путева паралисали Србију, штрајкови и протести почели и у државним медијима који су до тада били под Милошевићевом контролом.
- 2002. — Бивша председница Републике Српске Биљана Плавшић изјавила, преко видео-везе с трибуналом у Хагу, да се осећа кривом по тачки оптужнице која је терети за злочин против човечности током рата у Босни и Херцеговини, а Тужилаштво повукло преосталих седам тачака оптужнице, међу којима и ону за геноцид.
- 2003. — Јужноафрички писац Џон Максвел Куци добио Нобелову награду за књижевност за 2003.
- 2009. — Ирска на референдуму ратификовала Лисабонски споразум са 67,13% за ратификацију. На референдум је овог пута изашло 58% грађана Ирскае.
Рођења [уреди]
- 1847. — Паул фон Хинденбург, немачки државник и фелдмаршал.
- 1851. — Фердинан Фош, француски маршал.
- 1869. — Мохандас Карамчад Ганди, назван Махатма, индијски национални вођа.
- 1883. — Карл фон Терцаги, отац механике тла.
- 1920. — Марија Бурсаћ, нарони херој
- 1969. — Дејан Говедарица, српски фудбалер.
- 1969. — Беби Дол, поп певачица
Смрти [уреди]
- 829. — Михаило II Аморијац, византијски цар.
- 1803. — Самјуел Адамс, амерички политичар.
- 1973. — Паво Нурми, фински спортиста.
- 1985. — Рок Хадсон, амерички филмски глумац.
- 1996. — Андреј Луканов, бивши бугарски премијер.
Празници и дани сећања [уреди]
- 1810. — Српски устаници у Првом српском устанку под вођством Карађорђа потукли, код Лознице, турску војску послату из Босне да угуши устанак.
- 1836. — Енглески природњак Чарлс Дарвин упловио на броду „Бигл“ у енглеску луку Фалмут после петогодишњих истраживања живог света у Јужној Америци и на острвима у јужном Пацифику, а која су значајно допринела развоју његове теорије о еволуцији.
