Луј XIII

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луј XIII

Луј XIII (портретисао Рубенс)
Луј XIII (портретисао Рубенс)

Датум рођења 27. септембар 1601.
Место рођења дворац Фонтенбло (Француска)
Датум смрти 14. мај 1643.
Место смрти Париз (Француска)
Гроб Базилика Сен Дени
Титула Краљ Француске
Период 14. мај 161014. мај 1643.
Претходник/ци Анри IV
Наследник/ци Луј XIV
Порекло и породица
Династија Бурбони
Отац Анри IV
Мајка Марија Медичи
Супружник/ци Ана од Хабзбурга
Потомство Луј XIV
Филип I, војвода Орлеански

Луј XIII Праведни (фр. Louis XIII le Juste; дворац Фонтенбло, 27. септембар 1601Париз, 14. мај 1643), син Анрија IV и Марије Медичи, краљ Француске од 1610—1643, у почетку са мајком Маријом Медичи. Касније је праву власт имао кардинал Ришеље. Угушио је устанак хугенота и ступио у Тридесетогодишњи рат.

Изненадна смрт краља Анрија IV у атентату 1610. године поставила је на Француски престо његовог сина Луја XIII који је тада имао само девет година. Државно регенство у тој ситуацији преузима његова мајка Марија Медичи која ће касније одбијати да преда власт пунолетном сину. Формално по тадашњем закону Луј XIII постаје пунолетан у својој тринаестој години, али реалну власт он ће преузети тек 1617. године. Како му мајка нити тада није допуштала самостално управљање долази до њихове жестоке свађе, што резултује њеним протеривањем у забачену провинцију из које ће она дигнути две неуспешне оружане буне против сина. Тако јавно указана неслога унутар династије је охрабрила хугеноте да подигну буну која је угушена 1621. године уз излазак краља на бојно поље. У тако дугорочно нестабилној ситуацији Луј XIII се одлучује 1624. године на постављање кардинала Ришељеа на место првог министра. Том одлуком до тада неодређена спољна политика Француске добија контуре које се неће мењати до краја живота овог краља. У Немачкој тога доба траје тридесетогодишњи грађански рат између протестаната окупљених око Шведске и католика окупљених око Аустрије. Француска као католичка сила остаје формално неутрална, али финансијски потпомаже протестанте с циљем смањивања моћи Хабзбурга. У одлучујућим тренуцима, Француска скида прикривену неутралност и објављује рат католичким силама. То се дешава 1635. године када су протестанти у Немачкој потучени и спремни потписати било какав мир само да рат престане. Од тада до краја владавине Луја XIII Француска се налази у рату с Шпанијом и Аустријом. Повећање пореза ради финансирања рата доводи до неорганизованих буна 1636—1639. које су лако угушене.

Историјска оставштина овог краља је наређење из двадесетих година седамнаестог века да сви дворци, утврђења и сличне творевине унутар Француске морају срушити своје одбрамбене зидине. Том проведеном наредбом племићи су изгубили и најмању шансу за успех будућих побуна, пошто је само краљ од сада имао управу над свим утврђењима унутар државе. Резултат те промене постаје краљев апсолутизам који се остварује у пуном светлу током владавине његовог сина Луја XIV. Луј XIII, који је целог живота био слабог здравља, умире од Кронове болести[1] неколико месеци после кардинала Ришељеа, 14. маја 1643. После њега сви Француски краљеви носе и титулу краља Наваре.

Његова жена била је Ана од Хабзбурга (1601–1666), а синови Луј XIV и Филип I, војвода Орлеански.

Извори[уреди]

  1. ^ Jean-Christian Petitfils, Louis XIII, Perrin, 2008, стр. 849

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Анри IV
France Ancient.svg
Француски краљеви
(16101643)
Наследник:
Луј XIV
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}