Макрофаг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макрофаг миша са наставцима цитоплазме

Макрофаг је крупна, покретна ћелија амебоидног облика која врши фагоцитозу страних честица или дотрајалих ћелија. Стране честице у најширем смислу представљају антигене. На површини ћелије се образују многобројни цитоплазматични наставци, слични псеудоподијама. У унутрашњости ћелије имају добро развијен лизозомски систем са широким спектром хидролитичких ензима што је у вези са њиховом способношћу фагоцитозе. Због тога су раније сматрани делом ретикуло-ендотелског система. Воде порекло од моноцита.

Према органу у коме се налазе, а присутни су у великом броју органа тако да сви заједно образују једноједарни фагоцитни систем, могу се класификовати на:

Литература[уреди]

  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Макрофаг