Манастир Жањица
| Манастир Жањица | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | Митрополија црногорско-приморска Српска православна црква |
| Оснивање | 12. вијек |
| Управник | архимандрит Макарије Имамовић |
| Место | Жањиц, Луштица |
| Држава | Црна Гора |
Манастир Жањица припада Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве. Налази се на острву Мала Жањица[1] у близини острва Мамуле (раније Велика Жањица). [2] [3] [4]
Прошлост[уреди | уреди извор]
Манастир Ваведења Пресвете Богородице. Храм потиче из 12. вијека Према његовом печату из 15. вијека, који се чува у манастиру Савина, види се да је Ваведењски храм био метох савинског манастира. Цркву Ваведења Пресвете Богородице су током времена називали и Мала Госпођа, а у једном документу у Которском архиву из 1508. године, који садржи опоруку о завјештању перпера цркви, сретамо и назив Света Марија на Жањици. Најстарији дио цјелине представља једнобродна црква Ваведења Пресвете Богородице, за коју се вјерује да потиче из 15. вијека. У унутрашњости цркве су сачувани остаци фресака. Остаци фреско- сликарства постоје и на западној, јужној и источној фасади.[5] Нови фрескопис у 21. вијеку, угрожава велика влага. Сава Петровић Његош се жалио 1755. г. млетачком провидуру да овај стари православни манастир желе католици да отму. Спомиње католичке бискупе и попове којима нису доста њихови храмови него хоће и православне да узму, који су вазда били православни, па наводи свету Госпођу у Жањиц, која је вазда била збора михољскога и тада је њихова... Провидура наговарају да се мути крајина и пук. Моли да им заповједи да стоје с миром. Имају доста цркава и констатује да нисмо ни ми ђаволи но кршћани, и ми се Богу молимо и клањамо. Та је црквица вазда нашег закона била. [6] Манастирска икона Пресвете Богородице се данас налази на Пељешцу, код Оребића. Слава храма је Ваведење, а љетна завјетна слава је Полагања ризе Пресвете Богородице.[7]
Васко Костић је писао и о покушајима отимања православних цркава Луштице од стране римокатоличких власти и Католичке цркве.[8]
Галерија[уреди | уреди извор]
,_%D1%80%D1%82%D0%B0_%D0%9E%D1%88%D1%82%D1%80%D0%BE_%D1%81%D0%B0_%D0%90%D0%A3_%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%BC_(%D0%A0%D0%A5)_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%BE_%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BA_%D0%9C%D0%B0%D0%BC%D1%83%D0%BB%D0%B0_(%D0%A6%D0%93).jpg)
![Реплика иконе Богородице која је некада била у овом манастиру, а данас је код Оребића. По католичкој верзији, однешена је због опасности од турске власти,[9] а по православној је отета православнима у доба Млечана.](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%C5%BDanjice_Monastery15.jpg)
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Kulturista ep. 64 - Luštica - biser Jadrana, od 13.40 min.
- ^ Манастир Жањица на сајту mitropolija.com
- ^ Гугл мапе, Манастир Жањицa.
- ^ Kostić, Vasko (2002). Protivljenje prekrajanju činjenica o Zalivu svetaca, poglavlje: Pokušaji otimanja luštičkih crkava.
- ^ „Манастир Жањица на сајту mitropolija.me”. Архивирано из оригинала 04. 06. 2016. г. Приступљено 17. 05. 2017.
- ^ Младеновић, Александар (1996). Писма: (избор) / владика Данило, владика Сава, писмо 189. Цетиње: Обод.
- ^ Луштица - мала Света гора. Архивирано из оригинала 17. 08. 2021. г. Приступљено 25. 08. 2021.
- ^ Kostić, Vasko (2002). Protivljenje prekrajanju činjenica o Zalivu svetaca, poglavlje: Pokušaji otimanja luštičkih crkava.
- ^ Posveta oltara i blagoslov franjevačke crkve Velike Gospe u Podgorju iznad Orebića.
