Манастир Радошин

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Радошин
260п
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
Оснивање1427
ОснивачСтефан Лазаревић
Управникигуманија Нимфодора Миљковић
МестоРадошин
Држава Србија

Манастир Радошин је женски манастир налази се у источној Србији, у селу Радошин, у оквиру општине Свилајнац Припада Епархији браничевској.[1]Налази се у селу Радошин, на његовом дну при спуштању села са брда ка Великој Морави.[2]

Припада групи од шест манастира на овом малом географском потезу уз ову реку (Миљков, Доброшево, Златенац, Радошин, Томић и Јаковић) где им је заједничко да нису прецизно утврдиви године градње, градиоци.[3]

Старешина манастира је игуманија мати Нимфодора (Миљковић), са сестринством на челу од 8. септембра 2021. године.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Манастир Радошин познат је по необичној чињеници да је његова обнова (средњoвековних остатака) почела у време Другог светског рата, 1942 године, када су се становници овог села определили да не иду ни у четнике ни у партизане, већ да се посвете обнови средњoвековног манастира. Након највећег српског страдања у Првом светском раду уследило је ново страдање у Другом, где се народ поделио, а још су га душмани напали са свих страна. Ако није постојала адекватна одбрана народа, подељеног и нападнутог са свих страна, онда је изолационизам једног насеља био најразумнији одговор.[5]

Старешине манастира[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 14. 04. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  3. ^ „Презентација манастира на сајту Свилајнца”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2008. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  4. ^ „"Без невоље нема богомоље“, мати Нимфодора из манастира Радошин - Cyботa 13.11. у 21:10 часова”. Televizija Hram (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-01. 
  5. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 04. 2017. г. Приступљено 11. 04. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]