Мансур ел Халаџ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мансур ел Халаџ

Hallaj.jpg
Погубљење Мансура ел Халаџа

Датум рођења: 857.
Датум смрти: 26. март 922.
Место смрти: Багдад (Абасидски халифат)

Мансур ел Халаџ (Mansur Al-Hallaj; 857922) је био персијски мистик, песник, писац и суфи учитељ. Погубљен је због јереси од Абасида.

Халаџ је био познат по својим екстатичним изјавава, попут: „Ја сам Истина“ (анал-Хак). У суфијском начину изражавања, ово може бити схваћено и као објава сједињења са Богом, кога су они називали Истином, али ортодоксном исламском уху то је био највиши облик богохуљења.

Изазвао је реакције тадашње јавности својим хвалоспевом куранском Сатани (Иблис) који је одбио да се поклони пред Адамом када је Бог наредио свим својим бићима да тако учине (2:28-34). Ово одбијање је са његове стране интерпретирано више као монотеистичка верност него као зла непокорност.[1]

Мансур ел Халаџ је био мучен и погубљен у Багдаду 26. марта 922. године, како због свог екстремног религијског става, тако и због својих политичких веза.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, 1996.