Пређи на садржај

Марк Аронсон

С Википедије, слободне енциклопедије
Марк Аронсон
Лични подаци
Датум рођења(1950-08-24)24. август 1950.
Место рођењаЛос Анђелес, САД
Датум смрти30. април 1987.(1987-04-30) (36 год.)
Место смртиТусон, САД
ОбразовањеКалифорнијски технолошки институт, Универзитет Харвард
Научни рад
Пољеастрономија, математика и физика
Познат поодређивању Хабл константе, проучавању звезда засићених угљеном и њихове брзине дистрибуције у патуљастим сфероидним галаксијама.

Марк Аронсон (енгл. Marc Aaronson; Лос Анђелес, 24. август 1950[1] — 30. април 1987) је био амерички астроном.[2]

Аронсон је рођен у Лос Анђелесу, у САД.

Образовање

[уреди | уреди извор]

Аронсон се школовао на Институту за технологију у Калифорнији, где је стекао диплому основних студија 1972. године. Завршио је докторске студије 1977. године на универзитету Харвард са дисертацијом о близу-инфрацрвеном отвору фотометрирања галаксије.[3] Приступио је опсерваторији Стјуарт на Универзитету у Аризони као пост-докторантски истраживачки сарадник 1977. године, те је постао сарадник у настави на предмету "астрономија" 1983. године. Аронсон и Џереми Моулд су 1981. године освојили награду Џорџ ван Биесброук и награду Нјутн Лејси Пирс 1984. године за астрономију од стране Америчког астрономског друштва. Такође му је додељена и награда Барт Џ. Бок 1983. године од стране универзитета Харвард.

Његово дело се заснива на три области: одређивање Хабл константе (H0) користећи се Тали-Фишер релацијом, проучавање звезда засићених угљеном, и брзина дистрибуције тих звезда у патуљастим сфероидним галаксијама.

Аронсон је био један од првих астронома који је покушао да услика тамну материју користећи се инфрацрвеним осликавањем. Осликао је инфрацрвене ореоле непознате материје која окружује галаксију и која може бити тамна материја.

Аронсон је погинуо несрећним случајем у поподневним часовима 30. априла 1987. године, у куполи Мајалског телескопа у Кит Пик националној опсерваторији,[4] када је на њега пао отвор који води ка писти. Отвор се затворио за њим стубама које иду доле све до покретне куполе телескопа. Прекидач на отвору је аутоматски угасио ротациони мотор куполе; међутим, импулс куполе је наставио да је покреће још пар тренутака, што је довело до ударца у спољни део отвора. Ова грешка у дизајну је исправљена након несреће у којој је Аронсон погинуо.

Астероид 3277 Аронсон је именован у његову част.[5]

Спомен-звање предавача Марк Аронсон

[уреди | уреди извор]

Спомен-звање предавача Марк Аронсон, које промовише и одаје признање изванредности у астрономским истраживањима, додељује се сваких 18 месеци од стране Универзитета у Аризони и Стјуарт опсерваторије као одавање почасти сећању на њега.[6]

Предавачи

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Aaronson, Marc A.”. Ко је био ко у Америци, 1993-1996, том 11. New Providence, N.J.: Marquis Who's Who. 1996. стр. 1. ISBN 978-0-8379-0225-8. 
  2. ^ Хучра, Џон (1988). „Марк Аронсон”. Физика данас. 41 (7): 91—92. Bibcode:1988PhT....41g..91H. doi:10.1063/1.2811514. Архивирано из оригинала 01. 10. 2013. г. Приступљено 21. 12. 2014. 
  3. ^ Аудуз, Жан (1988). Велике структуре универзума. Интернационална Астрономска Унија. xxii. ISBN 978-90-277-2742-8. 
  4. ^ „MARC A. AARONSON, ASTRONOMER, KILLED BY REVOLVING DOME”. The New York Times. 02. 5. 1987. Приступљено 10. 06. 2008. 
  5. ^ Шмадел, Луц Д. Речник имена мањих планета. Спрингер. стр. 273. ISBN 978-3-540-00238-3. 
  6. ^ „Еронсон спомен-звање предавача”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2008. г. Приступљено 10. 06. 2008.