24. август
Из Википедије, слободне енциклопедије
24. август (24.08) је 236. дан у години по грегоријанском календару (237. у преступној години) До краја године има још 129 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| август | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | |
- 79. - У ерупцији вулкана Везув нестали су римски градови Помпеја, Херкуланум и Стабија, а хиљаде људи је погинуло. Помпеја је добро очувана испод вулканског пепела и лаве, па је остала као сведочанство о животу и култури Римљана тог времена.
- 410. — Визиготски краљ Аларик I ушао је у Рим и након три дана пљачке наставио ка јужној Италији са намером да пређе у Африку, али је на том путу умро.
- 1572. — У ноћи празника Светог Вартоломеја у Паризу је отпочео масакр хугенота (француски протестанти), у којем је до септембра побијено око 70.000 људи широм Француске. Сматра се да је налог за покоље у „Вартоломејској ноћи“ дала Катарина Медичи, мајка француског краља Шарла IX у договору с папом Гргуром XIII.
- 1814. — Британци су у другом англо-америчком рату заузели Вашингтон, спалили и разорили град.
- 1893. — Пожар у јужном делу Чикага оставио је без домова 5.000 људи.
- 1914. — Завршена је Церска битка у којој је српска војска под командом Степе Степановића потукла аустроугарску и однела прву савезничку победу у Првом светском рату. Степа Степановић је добио чин војводе.
- 1922. — Арапске земље су на састанку у Наблусу одбациле одлуку Лиге народа да Великој Британији повери мандат за Палестину.
- 1954. — Председник САД Двајт Ајзенхауер потписао је акт о стављању ван закона америчке Комунистичке партије.
- 1968. — Француска је извела прву пробу хидрогенске бомбе у јужном Пацифику и постала пета нуклеарна сила у свету.
- 1975. — Смртна пресуда шефу грчке војне хунте Јоргосу Пападопулосу и још двојици вођа војног удара 1967. замењена је доживотном робијом.
- 1976. — Двојица совјетских космонаута су се спустила на Земљу после 48 дана проведених у њеној орбити, током којих су у специјалној космичкој лабораторији извели низ опита.
- 1989. — Премијер Пољске постао је Тадеуш Мазовјецки, први некомунистички премијер у земљама совјетског блока од 1940.
- 1991. — Председник СССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефа Комунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је у том тренутку имала 16 милиона чланова.
- 1994. — Израел и Палестинска ослободилачка организација су постигли споразум да Палестинци на окупираној Западној обали добију аутономију у областима образовања, здравства, пореске политике, социјалне заштите и туризма.
- 1998. — Хиљаде анголских војника ушло је у Конго да помогне трупама председника Лорана Кабиле у борби против побуњеника предвођених припадницима племена Тутси.
- 1999. — У селу Старо Грацко, на Косову и Метохији убијено је 14 Срба док су на својим имањима жњели пшеницу.
Рођења [уреди]
- 1872. — Макс Бирбум, енглески писац и карикатуриста.
- 1899. — Хорхе Луис Борхес, аргентински писац. († 1986.)
- 1929. — Јасер Арафат, вођа Палестинске ослободилачке организације (ПЛО). († 2004.)
- 1946. — Горан Марковић, филмски режисер
- 1947. — Пауло Коељо, бразилски писац.
- 1987. — Зоран Тошић, српски фудбалер.
Смрти [уреди]
- 1936. — Лав Борисович Розенфелд (Камењев), руски револуционар.
- 1954. — Жетулио Варгас, председник Бразила.
