Марко Јуније Брут

Из Википедије, слободне енциклопедије

Марко Јуније Брут (лат. Marcus Junius Brutus; 85. п. н. е. — 42. п. н. е.), такође познат и као Квинт Кепио Брут је био римски сенатор при крају Римске републике. Потомак је Луција Јунија Брута, који је предводио протеривање краљева из Рима и био конзул прве године републике. На почетку грађанског рата између Гаја Јулија Цезара и Гнеја Помпеја, стао је на страну Помпеја и оптимата, међутим после Цезарове победе код Дирахија и Фарсале 48. п. н. е. предао се Цезару. Заједно са Гајем Касијем Лонгином и Децимом Брутом, био је организатор атентата на Цезара 15. марта 44. п. н. е. После пораза, које су доживеле трупе којима је командовао заједно са Лонгином, код Филипа у Грчкој 42. п. н. е. извршио је самоубиство. Поједини потоњи историчари назваће га „последњим Римљанином“.

Овај незавршени чланак Марко Јуније Брут је везан за политичаре. Користећи правила Википедије, проширите га.