Албанија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 21' СГ Ш, 19° 59' ИГД

Република Албанија
Republika e Shqipërisë
Застава Албаније Грб Албаније
Застава Грб
Химна
Himni i Flamurit
Положај Албаније
Главни град Тирана
41°20′N 19°48′E
Службени језик албански
Облик државе Република
 — Председник Бујар Нишани
 — Премијер Еди Рама
Независност од Османског царства 
 — датум 28. новембар 1912
Површина  
 — укупно 28.748 km² (139)
 — вода (%) 4,7
Становништво  
 — 2011. 2.821.977[1] (140)
 — густина 134/km² (63.)
БДП (ПКМ) 2008 приближно
 — укупно $21.160 милијарди (112.)
 — по глави становника $6.649 (100.)
Валута Лек (ALL)
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .al
Позивни број +355

Албанија (алб. Shqipëria) или службено Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë), је јужноевропска[2] држава смештена на Балкану. Граничи се са Србијом[a] на североистоку, са Црном Гором на северу, са Македонијом на истоку, и Грчком на југу, излази на Јадранско море на западу, и на Јонско море на југозападу.

Етимологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Порекло и историја имена Албанија

Албанија вероватно долази од античког праиндоевропског корена *albho, што значи „бело“. Од овог корена можда потиче и име Албион, старо име за Британију (и данас је надимак за Енглеску Горди Албион). Алтернативно порекло може бити исто као и за име Алпи, али етимологија овог назива није дефинитивно утврђена.

Први пут се реч Albanoi појављује као име илирског племена у данашњој северној-централној Албанији, 130. године у птолемејевом раду. Албанополис од Албана (Albanopolis of the Albani) је место које се налази на птолемејевој мапи, и на древном породичном епитафу у Шкупију, који се идентификује са Згердеш (Zgërdhesh) брдском тврђавом близу Крује у северној Албанији. Арбанон је вероватније име округа - могуће је да се ради о равници Мат - него име одређеног места. Индикација покрета са виших надморских висина у много ранијем периоду је детектована у дистрибуцији географских имена која се завршавају са -еш које изгледа да је проистекло из латинског -енизис или -езис, између Шкумбина и Мата, са концентрацијом између Елбасана и Крује.

Термин Албанои се можда полако ширио на друга илирска племена док његова употреба није постала уобичајена међу свим Албанцима. Судећи према албанском научнику Фаика беј Конице (Faïk bey Konitza), израз „Албанија“ није у потпуности заменио „Илирију“ до краја четрнаестог века. Реч „Алба“ или „Арба“ је изгледа повезана са градом Арба (данас Раб, Хрватска), који је у преисторијским периодима био насељен полу-илирским Либурнијцима, први пут поменутим 360. п. н. е..

Око хиљаду година касније, неки Византијски писци су користили изразе „Албанон„ и „Арбанон“ да означе регион Крује. У 13. веку, имена „Албанија“ и „Албанежани“ (“Albanenses“) су означавала целу земљу и све становништво како је показано у радовима многих старих албанских писаца, као што су Буди, Бланко и Богдано. Први пут се чуло за албанце у њиховој земљи као за Арбаните од Арбанона у списима Ане Комнине (Alexiad 4) о невољама које су у региону узроковали Нормани током владавине њеног оца, Алексеја I Комнина (1081—1118). У Историји написаној 1079—1080, византијски историчар Michael Attaliates је дао назнаке о Албаноима који су узели удела у побуни против Константинопоља 1043, и о Арбанитаима као поданицима војводе Дирахијума. Итало-Албанци и албанске мањине које су још присутне у Грчкој су кроз историју биле познате под различитим именима: Arbënuer, Arbënor, Arbëneshë, Arbreshë.

Готово да нема сумње да је корен алб- или арб- старији од шћип- (shqip-), од којег потиче данашње име државе - Шћиперија (Shqipëria), име које се појављује само у време турских инвазија. Албанско име земље, Шћиперија, настало је од глагола "shqipoj" (срп. говорити разговетно, разумно)[3]. Тврдња да назив „Шћиперија“ (алб. Shqipëri/ Shqipëria) значи „земља орлова“ (орао- алб. shqiponjë, shqiponja) представља популарну интерпретацију имена и нема никакво научо објашњење[3].

Географија[уреди]

Мапа Албаније
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Албаније

Албанија је медитеранска земља у југоисточној Европи. Граничи се са Црном Гором на северу, Србијом на североистоку, Македонијом на истоку, и Грчком на југу. Излази на Јадранско море на западу, и Јонско море на југозападу. Службени назив земље је Република Албанија (алб. Republika e Shqipërisë).

Албанија се састоји махом од брдовитог и планинског терена. Највиша планина, Кораб у области Дибра је висока 2.764 m. Албанија има благу, али углавном влажну климу. Годишњи ниво падавина је највиши у Европи, и достиже доста преко 2000mm на северу и 1190mm у Тирани. Највећа количина кише пада између октобра и маја - Ђирокастра просечно прими 300 mm кише само у јануару - док су лета углавном сува. Летње температуре су обично прилично високе, у просеку око 29 °C у Тирани током јула, док су зиме хладне, са минимумима испод 0 °C, осим у близини обале.

Осим престонице, Тиране, са 520.000 већи градови су Драч, Елбасан, Скадар, Валона, Ђирокастра, Фјер и Корча.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Историја Албаније, Историја Албаније у средњем веку, Албанија у Другом светском рату, Народноослободилачка борба Албаније и Народна Република Албанија
Краљевина Илирија у доба краља Агрона (3. век пре нове ере), протеже се „од Епира до Неретве“.
Историја Албаније
Coat of arms of Albania.svg

Овај чланак је део серије о
историји Албаније

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Албаније

На просторима данашње Албаније, људска активност је присутна од почетка људске историје. Најраније становништво је вероватно било пре-Индо-Европске популације, која је настањивала већи део медитеранске обале. Ипак, њихови физички остаци су оскудни и концентрисани само у приобалном региону. Ускоро су ове прве становнике заменила прахеленска племена, која су постепено заузимала данашњу Грчку, јужну Македонију и јужни део данашње Албаније. Ови процеси су вршени у другом миленијуму старе ере, и нису утицали на северну или централну Албанију, зону која је у то време представљала слику политичког вакуума (што је у суштини историјски парадокс).

Илири су релативно касно дошли на Балкан. Мада се њихово присуство може пратити до 900. п. н. е., њихова политичка структура је формулисана у 7. и 6. веку пре нове ере. Вешти у обради метала и жестоки ратници, Илири су формирали ратничка краљевства која су се међусобно борила кроз целу њихову историју. Само током шестог века пре нове ере су Илири организовали значајне нападе на своје прве комшије, грчко краљевство Молосои у северном Епиру (данас јужна Албанија), Македонско краљевство и краљевство Пајонија (данас у северној Македонији). Вероватно је њихов највећи успех било убиство Пердицаса III, краља Македоније. На илирску несрећу, Пердицаса је наследио Филип II, отац Александра Великог, који је ефикасно прекинуо илирску агресију.

У стварности, ипак, Илири су углавном били мирољубиви трговци пољопривредних добара и металних производа[тражи се извор од 04. 2010.]. На илирску културу је утицала грчко-македонска култура. На простору Албаније се налазило и неколико античких грчких колонија.

Простор данашње Албаније касније је ушао у састав Римског и касније Византинског царства.

Средњи век[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.

На њеном тлу су се током средњег века смењивале разне државе, до коначног освајања од стране Османског царства 1478, након година отпора под вођством Скендербега, албанског националног хероја.

Нови век[уреди]

Док је још увек трајао Први балкански рат у Валони је 28. новембра 1912. декларисана независност Албаније која није била међународно призната. Потписивањем Лондонског мира 30. маја 1913, великим силама је поверена одлука о статусу дела дотадашње територије Османског царства који практично обухвата територију данашње Албаније. Шест великих сила су на основу тога 29. јула 1913. формирале нову државу Кнежевину Албанију, детаљније одредиле њене границе и именовале првог кнеза, немачког племића Вилхелма од Вида.

1914 albania sr.svg

Убрзо по избијању Првог светског рата, кнез Вилхелм од Вида је 3. септембра 1914. напустио Албанију чиме је власт Кнежевине Албаније престала да постоји а у Албанији је завладало безвлашће. Почетком октобра Есад-паша Топтани се вратио преко Србије у Албанију и уз подршку Србије почетком октобра 1914. прогласио нову албанску државу Албански Исламски Емират. Део великих сила, припадница Антанте, је прекршио одредбе Лондонског мира и у циљу привлачења Италије у свој блок и њеног увлачења у рат са централним силама тајним Лондонским пактом од 26. априла 1915. промениле територијални статус и границе Албаније и доделиле луке Сасено и Валону Италији (Италија их је већ била окупирала 30. октобра и 26. децембра 1914)[4] и притом образовале малу албанску државу под италијанским протекторатом. Одредбама тајног Лондонског пакта су Француска и Уједињено Краљевство задржале право да затраже деобу Албаније између Србије, Црне Горе и Грчке чему се Италија не би противила. Србији и Црној Гори је овим уговором додељена албанска обала до ушћа Дрима [5]. Када је Аустроугарска, после победе над Краљевином Србијом и Краљевином Црном Гором, почела заузимање територије Албаније, Есад-паша Топтани је у име Албанског Исламског Емирата објавио рат централним силама. Аустроугарска је у јануару 1916. окупирала Албанију због чега је Есад-паша био присиљен да напусти земљу. Француска је потом у јуну 1916. извршила заузимање региона око града Корча на југоистоку Албаније и прогласила Републику Корча под својом контролом.[6]

По завршетку Првог светског рата је била организована мировна конференција у Паризу. На овој конференцији је био присутан и Есад-паша под окриљем делегације Краљевине СХС и као представник Албаније на мировној конференцији је поднео меморандум о Албанији крајем априла 1919. године. У Паризу је тада одређени број његових присталица конституисао националну скупштину и формирао Краљевину Албанију, крунишући Есад-пашу за краља. Есад-паша Топтани је убијен у атентату 13. јуна 1920. године када је излазио из Хотела Континентал у улици Кастиљоне у Паризу, са намером да крене на пут у Албанију на своју краљевску инагурацију. Убица је идентификован као Авни Рустеми.

Од 1928. на даље, земљом је владао Зог I од Албаније до италијанске инвазије Албаније 1939, када је Албанија постала марионетска држава Италије.

Фашистичка Велика Албанија

За време Другог светског рата, албански фашисти су енергично помагали Италијанима у њиховој инвазији на Грчку (октобар 1940.) и чак учествовали у (мада у врло малом броју) у муслиманским формацијама које су помагале немачким СС трупама у репресији над југословенским и албанским покретима отпора.

Бункери сазидани широм Албаније у време Енвера Хоџе

Комунисти су преузели власт након рата у новембру 1944, под вођом покрета отпора, Енвера Хоџе. Од 1945. до 1990, Албанија је имала једну од најрепресивнијих власти у Европи. Комунистичка партија је формирана 1941. Сви који су јој се противили су били елиминисани. Енвер Хоџа је дошао на чело партије. Током више деценија његове доминације, Хоџа је стварао и уништавао односе са Београдом, Москвом и Кином, увек по својим личним интересима. Земља је била изолована, прво од стране запада (западна Европа, Канада, САД) а касније чак и од комунистичког истока.

1985, Енвер Хоџа је умро, и Рамиз Алиа је дошао на његово место. Алиа је прво покушао да прати Хоџине кораке, али се источна Европа већ мењала: Михаил Горбачов се појавио на сцени Совјетског Савеза са новом политиком (гласност и перестројка). Тоталитарни режим је био под притиском САД и Европе и мржњом сопственог народа. Потписао је Хелсиншки споразум (који су остале земље потписале 1975.) који обавезује на поштовање неких људских права. Такође је дозволио плурализам, и иакоје његова партија победила на изборима 1991. године, било је јасно да се промене не могу зауставити. 1992. на општим изборима је победила демократска партија са 62% гласова.

На општим изборима у јуну 1996, демократска партија је покушала да освоји апсолутну већину и манипулисала је резултатима избора. 1997. пирамидалне преваре су уздрмале целу владу, и почели су немири. Многе градове су контролисале наоружане банде и групе грађана. Ова анархистичка побуна је узроковала да социјалистичка партија победи на превременим изборима 1997.

Од 1990. Албанија је оријентисана према западу. Примљена је у Савет Европе и у НАТО. Албанска радна снага је наставила да емигрира у Грчку, Италију, Европу и Северну Америку. Корупција у власти је постајала све очигледнија. Политичари нису испуњавали наде народа у брзу и не превише болну транзицију.

Политика[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Политика Албаније

Шеф државе је председник, кога бира Kuvendi, или скупштина Републике Албаније. Главни део од 140 посланика скупштине се бира на четири године. 100 посланика се бира по директном броју гласова, док се осталих 40 посланика бирају по пропорционалном систему. Председнику у вршењу дужности помаже савет министара, кога поставља председник.

Административна подела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Области Албаније и Региони Албаније

Албанија је подељена у 36 области (алб. rrethe). Неколико области су онда груписане у qark (регион или префектура), којих је 12. Главни град, Тирана има посебан статус. Области су:

Districts of Albania
  1. Берат (Berat)
  2. Булћизе (Bulqizë)
  3. Делвине (Delvinë)
  4. Девол (Devoll)
  5. Дибер (Dibër)
  6. Драч (Durrës)
  7. Елбасан (Elbasan)
  8. Фиер (Fier)
  9. Ђирокастра (Gjirokastër)
  10. Грамш (Gramsh)
  11. Хас (Has)
  12. Каваја (Kavajë)
  13. Колоња (Kolonjë)
  14. Корча (Korçë)
  15. Круја (Krujë)
  16. Кучова (Kuçovë)
  17. Кукеш (Kukës)
  18. Курбин (Kurbin)
  19. Љеш (Lezhë)
  20. Либражд (Librazhd)
  21. Лушња (Lushnjë)
  22. Велика Малесија (Malësi e Madhe)
  23. Малакастра (Mallakastër)
  24. Мат (Mat)
  25. Мирдита (Mirditë)
  26. Пећина (Peqin)
  27. Пармет (Përmet)
  28. Поградец (Pogradec)
  29. Пуке (Pukë)
  30. Саранде (Sarandë)
  31. Скадар (Shkodër)
  32. Скрапар (Skrapar)
  33. Тепелена (Tepelenë)
  34. Тирана (Tiranë)
  35. Тропоја (Tropojë)
  36. Влора (Vlorë)

Види такође: Списак градова у Албанији

Привреда[уреди]

Албанска ривијера.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Албаније

Албанија је једна од најсиромашнијих европских држава. Половина економски-активног се бави пољопривредом а петина ради у иностранству. Економски проблеми су, између осталих, висока стопа незапослености, корупција све до високих нивоа власти, и организовани криминал.

Земља готово да нема извоз, а увози велике количине хране из Грчке и Италије. Прилив новца је махом од финансијске помоћи и од људи који раде у иностранству.

Албанија има обалу на два европска мора, Јонском и Јадранском. Јонско море је познато по чистој, бистрој води, од Валоне до грчке границе. На Јадран Албанија излази од Валоне, до границе са Србијом и Црном Гором. Оно је познато оп пешчаним плажама.

До 2000, јонске плаже су биле прилично насељене, али само локалним становништвом. Између 1990 и 2000, земља је прошла кроз политичке, економске и социјалне преврате. Од тог периода је Албанија повећала постотак запослености и сузбила корупцију, што је ојачало туризам.

Демографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Албаније
Главни трг у Тирани

Према Цијиним подацима (из фебруара 2005), 95% становништва чине Албанци, уз грчку мањину од 3% (остале процене броја Грка у Албанији варирају од 1% — званична албанска статистика, до 12% — грчки извори). Многи Албанци живе у околним регијама: На Косову и Метохији (око 1,8 милиона), у Македонији (око 500.000), у централној Србији (61.647 према попису из 2002., махом на југу) и у Црној Гори (око 30.000). Преко 600.000 Албанаца је емигрирало у Грчку од 1990; а велики број је отишао у друге земље.

Језик који се користи је албански, а грчким се служи грчка мањина у јужним регијама земље. Словенски горански језик се говори у Гори, у округу Кукеш. Село Шиштавец је главни центар горанског језика. У остале лингвистичке и културне групе спадају Власи и Роми.

Од отоманске окупације, већина Албанаца су муслимани (38,8%), иако је религија била забрањена у ери комунизма. Православаца има 23% а католика 13,5% (проценти су процењени; званичне статистике нису доступне). 8% укупне муслиманске популације су Бекташи. Главни пророк реда Бекташи је Хаџи Бекташ Вали, а вођа реда је тренутно Баба Фламур Шкала, наследник Бабе Реџепа, из Медисона у САД.[7][8][9]

Према резултатима генетских истраживања, међу становништвом Албаније су најзаступљеније следеће патрилинеарне (Y-ДНК) хаплогрупе:[10]


Тирана
Тирана
Драч
Драч
Поредак Град Област Популација Елбасан
Елбасан
Валона
Валона
1 Тирана Тирана 421 286
2 Драч Драч 122 034
3 Елбасан Елбасан 100 903
4 Валона Валона 89 546
5 Скадар Скадар 88 245
6 Фјер Фјер 60 995
7 Корча Корча 58 259
8 Берат Берат 46 866
9 Лушња Лушња 41 469
10 Каваја Каваја 20 312
[3]



Култура[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Албанска култура

Види још[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Према Уставу Републике Србије државна граница са Републиком Албанијом уједно представља и југозападну границу аутономне покрајине Косово и Метохија. Косово и Метохија је 2006. године једнострано прогласило независност од Србије и од тада дефакто егзистира као делимично призната Република Косово.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ а б http://www.albaner.net/Librat/Gjuha%20shqipe.pdf
  4. ^ Stavrianos (2000), стр. 710.
  5. ^ Димитрије Богдановић, Књига о Косову, Приступљено 17. 4. 2013.
  6. ^ [2] Интернет сајт о државама и светским државницима
  7. ^ „Religious Freedom Page“. Religiousfreedom.lib.virginia.edu Приступљено 8. 11. 2010.. 
  8. ^ „Nonreligious encyclopedia topics“. Reference.com Приступљено 8. 11. 2010.. 
  9. ^ „Atheist Statistics | Agnostic“. Adherents.com Приступљено 8. 11. 2010.. 
  10. ^ Albania - Atlas of Genetic Genealogy

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :