Мартин I од Арагона
| Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али његови извори нису најјаснији зато што нису унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете унети изворе у сам текст. | |
| Мартин I од Арагона | |
|---|---|
| Датум рођења | 29. јул 1356. |
| Место рођења | Ђирона |
| Датум смрти | 31. мај 1410. |
| Место смрти | Барселона |
| Гроб | манастир Поблет |
| Титула | Краљ Арагона |
| Период | 1396-1410 |
| Претходник/ци | Ђоан I |
| Наследник/ци | Фернандо I од Арагона |
| Титула | Краљ Сицилије |
| Период | 1409-1410 |
| Претходник | Мартин Млађи од Сицилије |
| Наследник | Фернандо I од Арагона |
| Порекло и породица | |
| Династија | Барселоне |
| Отац | Пере IV од Арагона |
| Мајка | Еленора Сицилијанска |
| Супружник/ци | Марија Лопез де Луна Маргарета Прадес |
Мартин I од Арагона (Ђирона, 29. јул 1356 — Барселона, 31. мај 1410), звани Хуманиста, био је краљ Арагона, Валенсије, Сардиније и Корзике, гроф Барселоне (1396—1410) и краљ Сицилије (1409—1410). Последњи је директни мушки потомак Вилфреда I Длакавог и последњи владар из династије Барселоне.
Садржај |
Биографија [уреди]
Рођен је 1356. године у Ђирони као други син краља Переа IV од Арагона и Еленоре Сицилијанске. Оженио се Маријом Лопез де Луна 13. јуна 1373. године. Као принц од Арагона, Мартин је у посед добио војводство Монблан. Његов отац га је 1380. именовао за господара и регента Сицилије.
Узевши у обзир да је син сицилијанске принцезе Мартин је полагао право на сицилијански трон.
Владавина [уреди]
Након смрти свога брата Ђоана I од Арагона 1396. године, Мартин наслеђује арагонски престо. Међутим у том тренутку међу сицилијанским феудалцима појављује се побуна и краљ Мартин је принуђен да остане на Сицилији. У периоду његовог одсуства (1396-1397) Арагоном , по његовом наређењу, влада његова жена краљица Марија. У том периоду његово право на престо покушава да оспори најстарија ћерка покојног краља Переа. Овај покушај је био безуспешан.
Мартин I је повео и крсташки поход против Мавара у северној Африци 1398-1399 године.
Мартин постаје краљ Сицилије 1409 године. У периоду његове владавине дошло је до економског и унутрашњег јачања краљевства. У спољашњој политици краљ Мартин Хуманиста је изразито подржава авињонског папу.
Умро је 31. маја 1410. године у Барселони, без легитимног потомства. Сахрањен је у манастиру Поблет.
Након његове смрти било је више претендената који су полагали право на арагонску круну. Након две године наследник је био одређен споразумом из Каспе.
Брак и потомство [уреди]
У браку са Маријом Лопез имао је четири детета. Сва деца су млада преминула:
- Мартин Млађи (1374—1409), краљ Сицилије
- Ђауме (1378—?)
- Ђоан (1380—?)
- Маргарита(1385—?)
Мартин I је 17. септембра 1409. године склопио брак са Маргаритом Прадес. У овом браку није имао деце.
Литература [уреди]
- Sanz Ruiz,Fernando: Guia de recorridos de historicos de Valencia,Valencia 2006.
- Guillaume Mollat Papi di Avignone il grande scisma,in Storia del mondo medievale,vol.VI. 1999.