31. мај
Из Википедије, слободне енциклопедије
31. мај (31.5.) је 151. дан године по грегоријанском календару (152. у преступној години). До краја године има још 214 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| мај | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
| 31 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 31. мај
- 1793. — Хапшењем жирондинаца у Француској је почела владавина јакобинског терора.
- 1859. — Почео је да ради велики сат Биг Бен на кули британског парламента у Лондону.
- 1902. — Миром у Веренигингу завршен је британско-бурски рат у којем су погинула 5.774 Британца и најмање 4.000 Бура.
- 1910. — Уједињењем британских колонија Натал, Трансвал и Рт Добре Наде, основана је Јужноафричка унија са статусом британског доминиона.
- 1924. — Кина је признала СССР.
- 1931. — У Бахреину је пронађена нафта, прво налазиште петролеја у некој арапској земљи.
- 1938. — Први пут је приказан филм на телевизији. Био је то филм Повратак Скарлет Пимпернел, који је приказала америчка телевизијска кућа NBC.
- 1939. — Данска је с Немачком потписала пакт о ненападању. У априлу наредне године немачке трупе окупирале су Данску.
- 1961. — Јужна Африка је прогласила републику с председником Чарлсом Робертсом Свартом на челу и напустила Британски комонвелт.
- 1970. — У земљотресу јачине 7,9 Рихтерове скале у Перуу погинуло је више од 70.000, а 600.000 људи остало је без домова. Потпуно су разорени градови Јунгај, Хуарес и Чимботе.
- 1991. — У Лисабону је потписан мировни споразум о Анголи, којим је после готово 16 година окончан грађански рат.
- 1992. — У организацији Центра за антиратну акцију, одржане су у Београду демонстрације више десетина хиљада грађана, који су ношењем црног флора дугог 1.300 метара изразили своје саућешће са жртвама рата у Босни и Херцеговини.
- 1996. — Босански Хрват Дражен Ердемовић признао је пред Међународним судом за ратне злочине у Хагу да је учествовао у масовним погубљењима Муслимана у Сребреници. То је било прво признање кривице пред Хашким трибуналом.
- 1997. — Украјина и Русија потписале су споразум о стратешком партнерству.
- 2001. — Агент ФБИ-ја, ветеран Роберт Хансен, оптужен за шпијунажу, изјавио је да није крив. Америчка влада оптужила је Хансена да је 15 година преносио строго поверљиве информације Москви за суму од 1.400.000 долара и одређену количину дијаманата.
- 2003. — У граду Марфију у Северној Каролини ухапшен је Ерик Роберт Рудолф, осумњичен за постављање бомби на клиници за побачаје, у ноћном клубу за хомосексуалце, као и у Атланти, током Олимпијских игара 1996. године.
- 2004. — Слетањем на аеродром Шарл де Гол у Паризу, суперсонични авион „Конкорд“ француске компаније Ер Франс обавио је свој последњи лет. Четири таква авиона биће изложена у музејима у Француској, а пети на том париском аеродрому.
- 2011. — Ратко Младић изручен Хашком трибуналу за злочине на простору бивше Југославије.
Рођења [уреди]
- 1773. — Лудвиг Тик, немачки књижевник
- 1819. — Волт Волтер Витмен, амерички писац, један од најзначајнији песника америчке књижевности.
- 1929. — Љуба Тадић, српски глумац.
- 1930. — Клинт Иствуд, амерички филмски глумац, режисер и продуцент.
- 1934. — Рада Ђуричин, српска глумица.
- 1948. — Џон Бонам, британски бубњар. (†1980).
- 1951. — Родољуб Џамић, српски политичар и председник општине Врњачка Бања.
- 1965. — Брук Шилдс, америчка глумица.
- 1972. — Никола Лончар, српски кошаркаш.
- 1974. — Југослав Васовић, српски ватерполиста.
- 1976. — Колин Фарел, ирски глумац.
- 1984. — Милорад Чавић, српски пливач.
Смрти [уреди]
- 455. — Петроније Максим, западноримски цар.
- 1594. — Јакопо Тинторето, италијански сликар.
- 1740. — Фридрих Вилхелм I, пруски краљ.
- 1809. — Стеван Синђелић, српски војвода.
- 1832. - Еварист Галоа је био француски математичар
- 1962. — Адолф Ајхман, шеф Гестапоа и немачки ратни злочинац.
- 1969. — Давор Дујмовић, глумац
- 2000. — Петар Младенов, председник Бугарске.
