Краљевина Арагон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Краљевине Арагон

Краљевина Арагон је настала 1035. године, уједињењем грофовија Арагон, Собарбе и Рибагорза под Рамиром I, и траје све до 1516. године, када умире Фернандо Католички. Браком између Фернанда Католичког и Изабеле од Кастиље, ова два краљевства су уједињена.

Грофовија Арагон[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Грофовија Арагон

Грофовија Арагон ј створена крајем 8. и почетком 9. века у планинском појасу централних Пиринеја ради одбране каролиншке Франачке државе против могућих маварских упада. Иако је у почетку био под туторством Франака, како се ширила тако се све више ослобађала франачког утицаја. Њен први самостални владар је био Азнар I Галиндез.

Браком између Андреготе, кћерке грофа Галинда I од Арагона, и краља Наваре, Гарсије Санчеза, дошло је до уједињења краљевине Наваре са грофовијом Арагон, која је задржала одређену самосталност.

Године 1035. Рамиро I, син Санча III од Наваре уједињује грофовије Арагон, Собрарбе и Рибагорза и оснива Краљевину Арагон, претворивши се у првог краља Арагона. Легитимитет нове династије успевају да постигну Санчо Рамирез и Педро I, ставивши краљевину под заштиту Свете столице. Тако је краљевина Арагон постала једна од западноевропских краљевина.

Краљевина Арагон (1035)[уреди]

Кад је краља Наваре, Санча Гарсеса је убио рођени брат (1076), становници Наваре, не желећи да им краљ буде братоубица, изабрали су Санча Рамиреза од Арагона за краља, који је тада припојио круну Памплоне круни Арагона.

Санчо Рамирез и Педро I водили су успешан рат против Мавара. Године 1095, Педро је освојио Уеску, 1101. освојио је Барбастро и Сарињену, а 1104. место Тамарите де Литера.

Под вођством Алфонсо I, и уз сарадњу француског племства освојени су били градови Тудела, Таразон, Калатајуд, Дарока и Сарагоса. Освајање Сарагосе 1118. године значило је пад маварског краљевства што је радикално променило социјалне структуре и духовне хоризонте малог краљевства горштака које је до тада био Арагон.

Пошто није имао наследника, Алфонсо I је тестаментом земљу оставио витешким редовима, али то у Арагону није било прихваћено. Његов брат, Рамиро II, монах, који је у то време био бискуп Рода-Барбастре, проглашен је за краља. У Навари, за краља је био изабран Гарсија Рамирез, чиме је дошло до одвајања краљевстава Арагона и Наваре.

Уједињење Каталоније и Арагона[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Круна Арагона

Рамиро II је оженио Инес Питу, француску удовицу племићког порекла, са којом је 11. августа 1136. добио ћерку Петронилу. Године 1137. Рамиро II је обезбедио наследника трона веривши Петронилу са грофом Рамона Беренгера IV од Барселоне. Брак је био закључен 1150, када је Петронила имала 14 година. Нешто касније Петронила је постала краљица, а Рамон Беренгер IV гроф Барселоне постао је принц Арагона, што је убрзало уједињење Арагона са Каталонијом. Рамиро II се вратио у манастир. Њихов син, Алфонсо II, био је први који је наследио титуле краљ од Арагона и гроф од Барселоне.


Види још[уреди]



Списак хришћанских краљевина на Пиринејском полуострву од Реконкисте до данас
Португалија Шпанија
Круна Кастиље Краљевина Навара Круна Арагона
Краљевина Галиција Краљевина Астурија Краљевина Леон Краљевина Кастиља Краљевина Арагон Грофовија Барселона Краљевина Валенсија Краљевина Мајорка