Матео Максимов

С Википедије, слободне енциклопедије
Матео Максимов
Датум рођења17. јануар 1917.
Место рођењаБарселона
Датум смрти1999.
Место смртиМонтреј

Матео Максимов (17. јануар 1917 – 24. новембар 1999) био је француски писац и евангелички пастор ромске националности.[1] Његових једанаест књига преведено је на четрнаест језика. Рођен је у Шпанији, а његови родитељи доселили су се из Русије и Француске. Његова породица је склониште потражила у Француској код рођака током шпанског грађанског рата. Након избијања Другог светског рата, ухапшени су као страни држављани и годинама исељавани, заједно са многим другим страним избеглицама. После рата доселио се у Француску и тамо стекао књижевну каријеру.[2]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Максимов је рођен у Барселони, Шпанија. Отац му је био Калдерашки Ром из Русије, а мајка из ромске дијаспоре у Француској. Била је рођака певача Џанга Ренарта. Матео је имао неколико млађе браће и сестара.

Максимовов отац је био ковач, које је било традиционално занимање код Калдераша. Научио је Матео да чита, пише и рачуна. Такође га је учио о Русији, историји Калдераша и различитим Ромима и земљама. Умро је када је Максимов имао 14 година. Максимов је преузео дужност мајстора како би издржавао себе, мајку и млађу браћу и сестре. Учио је браћу и сестре да читају и пишу.[2]

Избеглиштво у Француској[уреди | уреди извор]

1936. године, због шпанског грађанског рата, Максимов је са мајком, браћом и сестрама напустио Шпанију да би се склонио код рођака у Француској. 1940. године, после пораза Француске у Другом светском рату и немачке окупације, Максимови су ухапшени под сумњом да су део обавештајне службе која је сарађивала са непријатељем, као и многе друге стране избеглице. Максимовова породица била је интернирана у логор за „шпијуне“ 42 дана пре него што је пребачена у „цигански камп“ у Тарбу . У мају 1941. године интернирани су у логор за „номаде“ у близини Ланамеза. У то време Ромима није било дозвољено да путују и локалне агенције за спровођење закона су им задржале личне карте (путну дозволу).

Књижевна каријера[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата, Максимов се настанио у Француској. Написао је једанаест романа који су преведени на четрнаест језика. Такође је објавио књигу која садржи етнографске фотографије Рома (познатих као „Цигани“) у Француској.

1961. Максимов је постао евангелички пастор. Превео је Библију на калдерашки ромски језик са француског, иако су објављени само Нови завет, Рута и Псалми. Многе његове друге књиге објављене су на енглеском језику крајем двадесетог века, пре његове смрти 1999. године у Француској.[3]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Angels of Destiny (1999)
  • People of Roads (1995)
  • Roads without Caravans (1993)
  • This world that isn't mine (1992)
  • Say that with tears (1990)
  • Vinguerka (1987)
  • The Doll of Mameliga (1986)
  • Condemned for Surviving (1984)
  • The Seventh Daughter (1979)
  • Savina (1957)
  • The Price of Freedom (1955)
  • The Ursitory (1946)[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Matéo Maximoff (1917-1999)”. data.bnf.fr (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-08. 
  2. ^ а б „Matéo Maximoff [Rombase]”. rombase.uni-graz.at. Архивирано из оригинала 07. 05. 2021. г. Приступљено 2021-04-08. 
  3. ^ Redakcija (2019-05-07). „Najpoznatiji romski pisac iz Francuske, Matéo Maximoff, bio je i evangelistički pastor”. UDAR (на језику: бошњачки). Приступљено 2021-04-08. 
  4. ^ „Matéo Maximoff”. www.romarchive.eu. Приступљено 2021-04-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Матео_Максимов&oldid=26663946”