Мезозом

Из Википедије, слободне енциклопедије

Мезозоми су инвагинације прокариотске ћелијске мембране којима се знатно повећава њена површина. За ћелијску мембрану везан је респираторни ланац ензима. Сем тога имају улогу и у образовању ћелијског зида у току деобе и у репликацији ДНК.

Овај незавршени чланак Мезозом везан је за биологију.
Користећи правила Википедије, можете га проширити.

п • р • у Ћелијске структуре

Ендомембрански систем	Ћелијска мембрана • Једро (Једарце • Нуклеоморф • Нуклеоид) • Ретикулум • Голџијев апарат • Пероксизом • Парентезом Везикула (Ексозом • Лизозом • Ендозом • Фагозом • Вакуола) • Цитоплазматичне грануле (Меланозом • Микротело • Глиоксизом)

Ендосимбионти	Митохондрије • Пластиди (Хлоропласт • Тилакоиди • Хроматофор • Леукопласт) • Плазмид

Цитоскелет	Микрофиламенти • Интермедијарни филаменти • Микротубулe • Прокариотска капсула

Спољашњи	Ћелијски зид • Undulipodium (Бичеви/Трепље • Блефаропласт) • Акрозом • Мезозом • Псеудоподије

Други	Апоптозом • Цитоплазма • Рибозом • MTOC (Центрозом/Центриола • Базално тело • Вретенасто тело) Сеф • Протеазом • Пиреноид • Резидуална тела • Ћелијске депозиције и инклузије

Скривене категорије:

Навигациони мени