Трепље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Електронска микрографија цилије респираторног епитела трахеје
попречни пресек цилије - структура: (9х2) + (1+1)

Трепље (цилије) су танке, цилиндричн, прстолики изврати ћелијске мембране које полазе са површине еукариотске ћелије како једноћелијских тако и вишећелијских организама. Грађене су по сличном организационом плану као бичеви, од којих се разликују по величини (дужина трепље је 2-10 μm, док је бич величине 100-200 μm). Помоћу њих се крећу једноћелијски (трепљари међу протозоама) и вишећелијски организми, као нпр. мекушци, прстенасти црви итд.

Код човека их, садрже:

Обавијене су мембраном која се продужава у ћелијску мембрану. Испод мембране је аморфни матрикс у коме се налазе микротубуле по тачно одређеном распореду:

  • на периферији је 9 парова микротубула (9 + 2), које формирају цилиндар;
  • у центру је пар микротубула (1+1).

Пар централних микротубула даје трепљама билатералну симетрију у чему се разликују од центриола које су без тог пара и радијално симетричне. Постоје цилије без централног пара тубула и оне су непокретне. Припадају измењеним трепљама које имају сезитивну функцију, као што су то трепље које одржавају равнотежу у ћелијама средњег уха.

Структура[уреди]

На цилији се разликују четири подрегиона:

  • базално телашце (кинетозом), смештено у вршној цитоплазми, односно центриола из које израста цилија.
  • прелазни (вратни или огрличасти регион) део;
  • аксонема
  • завршни регион.

Базално телашце је по грађи аналогно центриоли јер има облик цилиндра чији зид гради је 9 триплета микротубула (формула његове организације је 9х3). Сваки микротубуларни триплет обухвата унутрашњу (А), средишњу (Б) и спољашњу микротубулу (Ц). Суседни триплети тубула су међусобно повезани мостовима. Током цилиогенезе полимеризацијом тубулина из триплета базалног телашца израстају дублети аксонеме.

Прелазни регион обухвата 9 парова микротубула који су формирани од микротубула А и Б. Сваки пар је са суседним повезан преко мостова.

Аксонема представља срж трепље и изграђена је од микротубула и протеина.

Завршни регион чини аморфна зона у коју улазе микротубуле А периферних парова као и централни пар микротубула. Слободни крајеви микротубула Б су изван ове зоне.

Аксонема[уреди]

Грађена је од микротубула и протеина по формули 9+2 што значи да се поред 9 парова (дублета) микротубула међусобно повезаних мостовима који граде периферију, у центру налази још један микротубуларни пар.

Централно постављени дублет изграђен је од комплетних микротубула изграђених од 13 протофиламената. Девет периферних парова граде две врсте микротубула:

  • микротубуле А које су комплетне, као и оне у централним дублетима и
  • микротубуле Б које су фузионисане и састоје се од 10 протофиламената.

Свака микротубула А везана је за:

  • централни дублет радијалним ручицама и
  • микротубулу Б суседног пара динеинским ручицама и нексинским мостом.


Литература:[уреди]

  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Трепље