Ендоплазматични ретикулум

Из Википедије, слободне енциклопедије
ендоплазматични ретикулум
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи: 1 - једро 2 - комплекс једарне поре 3 - гранулисани ЕР 4 - глатки ЕР 5 - рибозоми 6 - протеини 7 - транспортна везикула 8 - комплекс Голџи 9 - cis-страна комплекса Голџи 10 - trans-страна комплекса Голџи 11 - цистерне комплекса Голџи
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи:

1 - једро
2 - комплекс једарне поре
3 - гранулисани ЕР
4 - глатки ЕР
5 - рибозоми
6 - протеини
7 - транспортна везикула
8 - комплекс Голџи
9 - cis-страна комплекса Голџи
10 - trans-страна комплекса Голџи

11 - цистерне комплекса Голџи
Карактеристике органеле
присутна у: еукариотским ћелијама
облик: комплекс мрежасто испреплетаних цистерни
мембране: 1 двослојна фосфолипидна мембрана
функција: синтеза протеина и липида

Ендоплазматични ретикулум (ЕР) је органела присутна у свим еукариотским ћелијама изграђена од мембрана које ограничавају унутрашње просторе (цистерне) и пружају се готово кроз читаву ћелију попут мреже (отуда и латински назив reticulum = мрежа). Половину од укупних мембрана у ћелији чине мембране ендоплазматичног ретикулума. Пружа се од једра, од његове спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране. Сматра се да једним делом учествује и у образовању спољашње једрове мембране.

Крајем 19. века први га је запазио француски лекар Шарл Гарније и дао му назив ергастоплазма, који се одржао све до половине 20. века.

Основна улога ове органеле је синтеза различитих материја и њихов транспорт кроз ћелију. Материје које су створене у ендоплазматичном ретикулуму (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване транспортне везикуле, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или до ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.

Према грађи и улози разликују се два облика ендоплазматичног ретикулума :

Грануларни и агрануларни ЕР, поред свих разлика, представљају јединствену целину што се огледа у непрекидности како њихових мембрана тако и цистерни.

Заступњеност једне или друге врсте ЕР-а зависи како од врсте ћелије тако и од њене тренутне активности. Тако нпр. у ћелијама које врше интензивну синтезу протеина присутна је велика количина грануларног, док у ћелијама које синтетишу стероидне хормоне преовладава количина агрануларног ЕР-а.

Литература[уреди]

  • Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
  • Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
  • Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
  • Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
  • Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998

Спољашње везе[уреди]