Ендоплазматични ретикулум
| ендоплазматични ретикулум | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Схема положаја једра, ЕР и комплекса Голџи:
1 - једро |
||||||||
| Карактеристике органеле | ||||||||
|
Ендоплазматични ретикулум (ЕР) је органела присутна у свим еукариотским ћелијама изграђена од мембрана које ограничавају унутрашње просторе (цистерне) и пружају се готово кроз читаву ћелију попут мреже (отуда и латински назив reticulum = мрежа). Половину од укупних мембрана у ћелији чине мембране ендоплазматичног ретикулума. Пружа се од једра, од његове спољашње мембране, па кроз ћелију до спољашње ћелијске мембране. Сматра се да једним делом учествује и у образовању спољашње једрове мембране.
Крајем 19. века први га је запазио француски лекар Шарл Гарније и дао му назив ергастоплазма, који се одржао све до половине 20. века.
Основна улога ове органеле је синтеза различитих материја и њихов транспорт кроз ћелију. Материје које су створене у ендоплазматичном ретикулуму (липиди, протеини и др.) пакују се у мале везикуле, назване транспортне везикуле, и оне се одвајају од ЕР-а и крећу до свог циља: до других органела или до ћелијске мембране, где се, или у њу уграђују или избацују у ванћелијску средину.
Према грађи и улози разликују се два облика ендоплазматичног ретикулума :
- рапави ендоплазматични ретикулум (грануларни) и
- глатки ендоплазматични ретикулум (агрануларни).
Грануларни и агрануларни ЕР, поред свих разлика, представљају јединствену целину што се огледа у непрекидности како њихових мембрана тако и цистерни.
Заступњеност једне или друге врсте ЕР-а зависи како од врсте ћелије тако и од њене тренутне активности. Тако нпр. у ћелијама које врше интензивну синтезу протеина присутна је велика количина грануларног, док у ћелијама које синтетишу стероидне хормоне преовладава количина агрануларног ЕР-а.
Литература [уреди]
- Шербан, М, Нада: Ћелија - структуре и облици, ЗУНС, Београд, 2001
- Гроздановић-Радовановић, Јелена: Цитологија, ЗУНС, Београд, 2000
- Пантић, Р, В: Биологија ћелије, Универзитет у Београду, београд, 1997
- Диклић, Вукосава, Косановић, Марија, Дукић, Смиљка, Николиш, Јованка: Биологија са хуманом генетиком, Графопан, Београд, 2001
- Петровић, Н, Ђорђе: Основи ензимологије, ЗУНС, Београд, 1998
Спољашње везе [уреди]
|
|||||||||||||||||