Меланоакантом

С Википедије, слободне енциклопедије
Види још: Старачке брадавице
Меланоакантом
Специјалностидерматовенерологија
Дијагностички методНа основу клиничког прегледа, биопсија коже

Меланоакантом је ретка варијанта себороичне кератозе која се састоји од доброћудне (бенигне) пролиферације кератиноцита и меланоцита.[1] Да би се потврдила дијагноза меланоакантома, треба консултовати дерматолога.

Историја[уреди | уреди извор]

Термин меланоакантом увели су Мишима и Пинкус 1960. године.[2]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Учесталост

Кожни меланоакантом који се генерално сматра ретком болешћу, као примарна дијагноза јављао се у:

  • 5 од 500.000 узастопних узорака биопсије коже у једној серији из Сједињених Америчких Држава.[3]
  • једном случају у серији од 189 узастопних себороичних кератоза дијагностикованих међу шпанским пацијентима.

Док су Симон и сарадници[4] открили да кожни меланоакантом представља 28% свих себороичних кератоза, Корејска анкета о себороичним кератозама утврдила је да је меланоакантом присутан у 9,2% случајева код 271 тестираних.[5]

Раса

Кожни меланоакантом се чешће описује код белаца него код других. Међутим, лезија је ретка у свим етничким групама.

Пол

Кожни меланоакантом се развија код мушкараца и жена са истом учесталошћу.

Старост

Кожни меланоакантом се развија код људи средњих и старијих година ( 46-81 година), са просечном старошћу од 55-65 година.[3][6]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Меланоакантом се може наћи и на кожи и на оралној слузокожи, међутим орални меланоакантоми су реактивне лезије, а кожни меланоакантоми се сматрају бенигним неопластичним лезијама.[7]

Императив је павилно идентификовати ову лезију јер се клинички може погрешно дијагностиковати као малигни меланом.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

За меланоакантоме нису потребне ни лабораторијске ни сликовне студије. Једноставна биопсија бријањем или ексцизијом, у зависности од места меланоакантома, може се урадити у дијагностичке сврхе. Пошто су лезије епидермалне и површне, ексцизија дермиса и субкутиса у основи меланоакантома није потребна нити се препоручује.

Дерматоскопске карактеристике[8] укључују отворе сличне комедонимаа, масним прстим и неправилно распоређеним тачкама. Поређење ових карактеристика између меланоакантома и меланоакантомских меланома показало је да се могу клинички преклапати у изгледу и на дермоскопији.[9]

Меланоакантом је један од најчешћих бенигних тумора који могу имати дерматоскопске карактеристике које указују на малигнитет.[10] Рефлективна конфокална микроскопска процена меланоакантома може показати карактеристике које сугеришу на нодуларни меланом,[11] са дендритичним пагетоидним ћелијама.[12]

Микроскопски преглед меланоакантома коже открива бенигни акантом који се састоји од кератиноцита и дендритичних меланоцита. Могу се видети:[13]

  • акантоза,
  • хиперкератоза,
  • паракератоза,
  • папиломатоза
  • бисери малих рогова.

Велики дендритични меланоцити са обилним гранулама меланина се шире по целој лезији.

Цитолошка атипија није карактеристика меланоцита или кератиноцита у меланоакантому. Описана су два типа меланоакантома: дифузни тип у коме су меланоцити неравномерно распоређени по лезији и клонски тип у коме су меланоцити и кератиноцити скупљени у мала гнезда.[3]

Електронско микроскопске студије откривају да је трансфер меланина из ових високо дендритичних меланоцита у суседне кератиноците делимично или, у неким случајевима, потпуно поремећен.[14]

Тестови имунопреципитације и имунофлуоресцентне студије показују да меланоакантом није повезан са малигним меланомом.[15][16]

Терапија[уреди | уреди извор]

Фармаколошке терапије нису доступне за меланоакантоме.

Једноставна ексцизија је лековита за меланоакантоме. Кожни меланоакантом је бенигни и може се уклонити киретажом. Међутим, једна теорија сугерише да кожни меланоакантом може бити самоограничен и да се решава без интервенције.

Криотерапија се може користити ако је дијагноза сигурна и ако није потребан хистолошки преглед. Коагулација аргон плазме је нова опција лечења оралног меланоакантома.[17]

Ожиљци се могу очекивати након хируршког или криотерапијског уклањања меланоакантома.

Стандардна накнадна нега може бити потребна за процену зарастања и решавање козметичких проблема.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vasani, ReshamJ; Khatu, SwapnaS (2013). „Melanoacanthoma: Uncommon presentation of an uncommon condition”. Indian Dermatology Online Journal. 4 (2): 119. ISSN 2229-5178. doi:10.4103/2229-5178.110638. 
  2. ^ MISHIMA, YUTAKA (1960-04-01). „Benign Mixed Tumor of Melanocytes and Malpighian Cells”. Archives of Dermatology. 81 (4): 539. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1960.03730040043009. 
  3. ^ а б в Prince C, Mehregan AH, Hashimoto K, Plotnick H. Large melanoacanthomas: a report of five cases. J Cutan Pathol. 1984 Aug. 11(4):309-17.
  4. ^ Simon P, Requena L, Sanchez Yus E. How rare is melanoacanthoma?. Arch Dermatol. 1991 Apr. 127(4):583-4.
  5. ^ Roh NK, Hahn HJ, Lee YW, Choe YB, Ahn KJ. Clinical and Histopathological Investigation of Seborrheic Keratosis. Ann Dermatol. 2016 Apr. 28 (2):152-8.
  6. ^ Vion, B.; Mérot, Y. (1989). „Melanoacanthoma of the Penis Shaft”. Dermatology. 179 (2): 87—89. ISSN 1018-8665. doi:10.1159/000248319. 
  7. ^ Lakshminarayanan, Vidya; Ranganathan, Kannan (2009-01-13). „Oral melanoacanthoma: a case report and review of the literature”. Journal of Medical Case Reports. 3 (1). ISSN 1752-1947. doi:10.1186/1752-1947-3-11. 
  8. ^ Chung E, Marghoob AA, Carrera C, Marchetti MA. Clinical and Dermoscopic Features of Cutaneous Melanoacanthoma. JAMA Dermatol. 2015 Jun 17.
  9. ^ Roh D, Ha DL, Kim Y, Shin K, Kim HS, Ko HC, et al. Comparison of Dermoscopic Features Between Melanoacanthomas and Melanoacanthoma-Like Malignant Melanomas in Korean Patients. J Cutan Med Surg. 2020 Nov 26. 1203475420977470.
  10. ^ Papageorgiou V, Apalla Z, Sotiriou E, Papageorgiou C, Lazaridou E, Vakirlis S, et al. The limitations of dermoscopy: false-positive and false-negative tumours. J Eur Acad Dermatol Venereol. 2018 Jan 5.
  11. ^ Shahriari N, Grant-Kels JM, Rabinovitz HS, Oliviero M, Scope A. In vivo reflectance confocal microscopy features of a melanoacanthoma. Dermatol Pract Concept. 2016 Oct. 6 (4):27-30.
  12. ^ Porto, Ana Carolina Souza; Blumetti, Tatiana Pinto; Macedo, Mariana Petaccia de; Braga, Juliana Casagrande Tavoloni (2019). „Melanoacanthoma: a potential pitfall of reflectance confocal microscopy”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 94 (6): 747—750. ISSN 0365-0596. doi:10.1016/j.abd.2019.01.002. 
  13. ^ „Cutaneous Melanoacanthoma: Practice Essentials, Background, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2023-03-22. 
  14. ^ SCHLAPPNER, O. L. A.; ROWDEN, G.; PHILLIPS, T. M.; RAHIM, Z. (1978). „Melanoacanthoma”. Journal of Cutaneous Pathology. 5 (3): 127—141. ISSN 0303-6987. doi:10.1111/j.1600-0560.1978.tb00949.x. 
  15. ^ Lambert MW, Lambert WC, Schwartz RA, et al. Colonization of nonmelanocytic cutaneous lesions by dendritic melanocytic cells: a simulant of acral-lentiginous (palmar-plantar-subungual-mucosal) melanoma. J Surg Oncol. 1985 Jan. 28(1):12-8.
  16. ^ Lambert, W. Clark; Lambert, Muriel W.; Mesa, Myra L.; Schneider, Lawrence C.; Fischman, Gary J.; Abbey, Albert H.; Brodkin, Roger H.; Elam, Moses D.; Anderson, William A. (1987). „Melanoacanthoma and Related Disorders”. International Journal of Dermatology. 26 (8): 508—510. ISSN 0011-9059. doi:10.1111/j.1365-4362.1987.tb02290.x. 
  17. ^ Andrews, Brian T.; Trask, Douglas K. (2005). „Oral Melanoacanthoma: A Case Report, a Review of the Literature, and a New Treatment Option”. Annals of Otology, Rhinology & Laryngology. 114 (9): 677—680. ISSN 0003-4894. doi:10.1177/000348940511400904. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Меланоакантом&oldid=27442964”