Мемнон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мемном

Мемнон (грч. Mέμνων) је у грчкој митологији етиопљански владар, син Титона и богиње Еоје, братанац тројанског краља Пријама.

Митологија[уреди]

Мемнон је рођен у Етиопији, заједно са братом Ематионом и када је његов отац прешао у Азију, у Сузу, он је остао да влада овом земљом. Он се са многим другим јунацима прикључио Тројанском рату на страни Тројанаца. Описан је као јунак, узвишене лепоте и деловања, са мачем који му је исковао Хефест. Борио се са Ајантом, а онда и Антилохом, кога је убио, па је и сам пао од Ахиловог мача, као жртва Ахилове освете. Сахрањен је у Етиопији, а према легенди су из његовог пепела настале птице, такозване мемноиде, које се се поделиле у два јата међусобно супротстављена попут два народа. Веровало се да је Мемнонова мајка његове сународнике Етиопљане који су га сахранили претворила у та необична створења, како би оплакала смрт свог сина. О Мемноновој смрти постоји и другачије предање. Наиме, неки верују да је умро на свом престолу и да две статуе Аменофиса III код Тебе обележавају његов гроб. Према легенди, једна од њих у зору испушта чудне звуке као Мемнонов поздрав мајци, богињи зоре.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе[уреди]