Асклепије
Из Википедија
Асклепије грчки (Ασκληπιός) лат. (Aesculapius) је у грчкој митологији бог лекарства код старих Грка. Родитељи су му били бог Аполон и нимфа Коронида, а учитељ кентаур Хирон. Неки га зову Ескулап.
[уреди] Митологија
Асклепије је владао са медицином, хирургијом и лечењем природним травама, чак што више прича се да је могао и мртве да пробуди.
Имао је више светилишта у старој Грчкој, а главно је било у Епидауру у Арголиди. Ту су долазили многи болесни да нађу лека, приносећи жртве и носећи поклоне како би добили савете и лечење. Знања су преносили Асклепијеви свештеници, а са оца на сина. Међу њима је био и данас најпознатији, Хипокрaт са Коса.
Асклепије се научио лечењу од бога Аполона и кентаура Хирона и то тако да је све болести умео лечити и чак васкрсавати из мртвих, али како нико због тога није умирао, Танатос, бог смрти се на њега пожалио Зевсу, а он га је, као неког ко руши светски поредак убио муњом. Асклепије је за собом оставио два сина, Махаона и Подалерија, који су знање о лечењу научили од свог оца и као веома успешни лекари учествовали су у походу на Троју. Поред њих, Асклепије је имао и сина Телесфора и две кћерке Хигију, која је људе даривала здрављем и Панакеју која је људе ослобађала свих болести. Син Телесфор је био патуљак који је убрзавао лечење болести. Епиона, жена Асклепија је помагала свом мужу тако што је ублажавала болове.
Мит о Асклепију сачуван је у свим гранама уметности. У књижевности га помиње Хомер, а у вајарству га је овековечио Тразимидес.
[уреди] Референце
- В. Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985, стр. 41.

