Delfin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Delfin
Kljunasti delfin zapljusnut talasom čamca
Kljunasti delfin zapljusnut talasom čamca
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Cetacea
подред: Odontoceti
породица: Delphinidae
Екологија таксона

Delfin je vodeni sisar srodan kitu i običnoj pliskavici, poznat po svojoj inteligenciji, i navodnom saosećanju i radosti. Ime delfin potiče od starogrčke reči δελφίς - delphis koja znači „s matericom“ odnosno „riba sa matericom“. Grupa delfina zove se jato.

Reč „delfin“ ima više značenja i može podrazumevati:

  • svakog člana porodice Delphinidae (okeanski delfini);
  • svakog člana porodice Delphinidae i Platanistodae (okeanski i rečni delfini);
  • svakog člana podreda Odocenti (koji uključuje kitove zubane);
  • pripadnika vrste Tursiops truncatus, najrasprostranjenije i najpopularnije vrste delfina

Orke i neke srodne vrste pripadaju Delphinidae porodici i mogu se svrstati među delfine, iako se uobičajeno nazivaju kitovi. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Veličina im varira od 1.2 m i 40 kg (Maui delfin), do 9.5 m i 10 tona (orka). Mogu se naći posvuda, najčešće u plitkim morima kontinentalnih šelfova. Mesojedi su i hrane se uglavnom ribom i lignjama. Porodica Delphinidae je najveća u redu Cetacea, i relativno mlada: delfini su se pojavili pre oko 10 miliona godina tokom Miocena.

Evolucija i anatomija[уреди]

Delfini se smatraju potomcima kopnenih sisara, najverovatnije iz reda papkara. Skelet današnjih delfina ima dve pelvične kosti u obliku štapa, za koje se misli da su zakržljale noge. Ušli su u vodu pre oko 50 miliona godina.

Delfini imaju fuziformno telo prilagođeno za brzo plivanje. Na glavi imaju melon, okrugli organ koji koriste za eholokaciju. Neke vrste imaju zakrivljena usta koja podsećaju na osmeh. Mogu imati do 250 zuba. Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se često koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zubi su im raspoređeni u niz tako da funkcionišu kao antena koja sabira dolazeći zvuk. Osnovna boja im je siva, različitih nijansi, sa svetlim donjim delom tela.

Ponašanje[уреди]

Delfini često skaču iznad površine vode često izvodeći prave akrobacije, mada za sada ne postoji neko definitivno naučno objašnjenje za ovakvo ponašanje.

Poznati su po svom prijateljskom odnosu prema ljudima, u vodi im često prilaze sa naznakom da žele igru sa njima. Postoje mnoge priče o delfinima koji su štitili brodolomnike od ajkula. Jato delfina je navodno spasilo i jedan ribarski čamac. Nakon što su osetili podvodna komešanja za vreme cunamija iz 2004. godine, delfini su čamac odvratili od plovidbe na pučinu.

Delfini su društvene životinje, koje žive u jatima od oko tuceta životinja. Na mestima sa obiljem hrane, jata mogu privremeno da se udruže formirajući agregacije od preko 1000 delfina. Pripadnost jatu nije striktna, česta je međurazmena. Doduše, životinje mogu razviti jake međusobne veze. Među sobom komuniciraju nizom različitih vrsta coktanja, zvižduka i drugih zvukova. Koriste takođe i ultrazvuk za eholokaciju.

Delfini su jedna od retkih životinja koje se kao i ljudi pare ne samo zbog razmnožavanja. Čak i tokom neplodnih dana u ženskom menstrualnom ciklusu, delfini su primećeni kako se pare iz zadovoljstva i međusobnog vezivanja.

Ishrana[уреди]

Delfini su grabljivice. Njihov zubni niz prilagođen je plenu koji love: vrste sa dugim kljunom i mnogo zuba love ribu, dok one sa manje zuba i kraćim kljunom radije traže lignje. Neki delfini se hrane i rakovima. Veće vrste, pogotovo orke, jedu i vodene sisare čak i male kitove.

Delfini u popularnoj kulturi[уреди]

  • Popularna televizijska serija bila je Fliper, sa istoimenim glavnim junakom - delfinom.
  • U Vodiču kroz galaksiju za autostopere delfini su druga najinteligentnija vrsta na Zemlji, posle najinteligentnijih miševa a ispred ljudi na trećem mestu.
  • U knjizi Podizanje zvezdane plime od Dejvida Brina, neo-delfini (genetičkim inženjeringom izmenjeni delfini) predstavljaju jednu od tri zemaljske rase na svemirskom brodu u priči o vrtoglavom begu kroz svemir. Jednom od svemiroplovaca ime je Akeakamai u čast stvarnog delfina iz Louis Hermanovog projekta istraživanja životinjskog jezika.

Spoljašnje veze[уреди]