Протисти
| Протисти Историја групе: Неопротерозоик — данас |
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Систематика | ||||
|
||||
| кладе супер-групе (раздели) |
||||
|
||||
| Екологија таксона | ||||
Протисти су једноћелијски или колонијални еукариотски организми које класификујемо у групу (царство) Protista. Они се међусобно доста разликују у погледу морфологије, начина живота, исхране и размножавања. Поједини представници поседују неке карактеристике биљних или животињских организама, или карактеристике обе ове групе. Традиционално, протисти се називају алгама, праживотињама и нижим гљивама.
Историјат открића и класификације [уреди]
Од времена Аристотела до друге половине XX века целокупан живи свет Земље дељен је на два велика царства, биљно и животињско. Подела је била заснована на претпоставци да су биљке пигментисани (углавном зелено), непокретни, фотосинтетички организми са целулозним ћелијским зидом. Са друге стране, животиње не поседују фотосинтетичке пигменте, покретне су, хетеротрофни организми без ћелијског зида. Са развојем микроскопије, ботаничари и зоолози су открили богатство живота непознато дотад, невидљиво „голим оком“. Први који је описао протисте био је холандски научник Антон ван Левенхук који је 1675. године посматрајући кап устајале воде под лупом приметио до тада непознате организме. После тога су углавном ови организми карактерисани као алге, или протозоа. Гљиве и бактерије, организми који се не могу уклопити ни у једно од претходних царстава у потпуности, сматрани су биљкама.
Немачки зоолог Ернст Хекел је 1866. године предложио увођење новог (трећег) царства, Protista, који би укључивао „ниже“ једноћелијске животиње и биљке, али ова идеја није широко прихваћена. Требало је да се окарактеришу основни типови грађе ћелија, па да се оствари напредак на пољу класификације „чудних“ организама. После открића постојања прокариотског и еукариотског типа грађе ћелије, сви организми су подељени у групе Prokaryota и Eukaryota, а радом биолога Витакера (R.H.Whittaker) установљено је пет царстава:
- натцарство прокариоте (Prokaryota)
- царство монера (Monera)
- натцарство еукариоте (Eukaryota)
- царство протисти (Protista) (једноћелијски организми)
- царство Fungi (гљиве)
- царство Plantae (биљке)
- царство Animalia (животиње). Протисти се деле на алге и протозое. У алге спдају: зелене алге, ватрене алге, мрке алге, црвене алге, силикатне алге. У протозое спадају: амеба, бичари, трепљари, спорозоа.
Класификација [уреди]
Царство протиста подељено је на типове (phylum-е), који се на основу начина исхране могу груписати на следећи начин:
1. аутотрофни протисти, којима припадају следећи филуми:
- динофлагелате или ватрене алге (Dinoflagellata или Pyrrophyta)
- еугленофите (Euglenophyta)
- дијатомеје (Bacillariophyta)
- златасте алге (Chrysophyta)
2. хетеротрофни протисти, са типовима:
- бичари Zoomastigina (Zoofllagelata, Mastigophora)
- саркодине (Sarcodina)
- спорозое (Sporozoa)
- трепљари (Ciliophora)
- миксомикота Myxomycota
- акразиомикота (Acrasiomycota)
- водена буђ, водена плесан (Oomycota)
Савремена кладистичка класификација схвата протисте као парафилетску групу међу еукариотама. Делећи еукариоте на 6 великих клада (супер-група, царстава), аутори сврставају некадашње протисте у 4 царства и као делове преостала 2 царства[1]:
- царство Amoebozoa
- Acanthamoebidae
- Entamoebida
- Eumycetozoa
- Flabellinea
- Mastigamoebidae
- Pelomyxa
- Stereomyxida
- Tubulinea
- царство Chromalveolata
- Alveolata
- Cryptophyta
- Haptophyta
- Heterokonta
- царство Excavata
- Euglenozoa
- Fornicata
- Heterolobosea
- Jakobida
- Malawimonas
- Parabasalia
- Preaxostyla
- царство Rhizaria
- Cercozoa
- Foraminifera
- Gromia
- Haplosporidia
- Radiolaria
- део царства Archaeplastida
- Rhodophyta
- Glaucophyta
- део групе Chloroplastida/Viridiplantae/Chlorobionta
- део царства Opisthokonta
- Choanomonada
- Mesomycetozoa
Референце [уреди]
- ^ Adl S.M. et al. 2005. The New Higher Level Classification of Eukaryotes with Emphasis on the Taxonomy of Protists. J. Eukaryot. Microbiol. 52(5): 399–451. doi: 10.1111/j.1550-7408.2005.00053.x
