Море (роман)
| Море | |
|---|---|
| Ориг. наслов | El mar |
| Аутор | Блај Бонет |
| Земља |  Каталонија |
| Језик | Каталонски језик |
| Садржај | |
| Локализација | Послератна Шпанија |
| Издавање | |
| Датум | 1958. |
| Број страница | 181 |
Море[1] је дело Блаја Бонета, каталонског писца, које је 1958. године објављено на каталонском језику. Роман важи за један од најбољих лирких романа написаних на каталонском језику и по њему је 2000. године на Берлинском филмском фестивалу представљен филм који је снимљен, у режији Агустија Виљаронге[2][3]. Роман је стекао изузетну попуарност и преведен је на италијански, шпански, мађарски, српски, немачки, као и многе друге језике[4].
Анализа[уреди | уреди извор]
Радња романа море смештена је на острво у послератној Шпанији и осликава страх и беду које је за собом оставио грађански рат. Причу нам приповедају:
- Мануел Тур,
- Андреу Рамаљо,
- Часна сестра Франциска Луна и
- Габријел Калдентеј (свештеник).
Море је прича о младићима који се боре да савладју туберколозу, која је симбол зла. Кроз смењивање приповедачких гласова и видимо свет који нам је Бонет дочарао, у којем је свака морална вредност савладавана својом супротношћу. Сумње у лични идентитет, грозничава уобразија, опседнутост грехом, успомене, неизвесна судбина, стравична злодела стапају се са поетским описима града, села, мора и недостижног хоризонта у поетску слику људске судбине. У роману трагичан крај има 12 ликова, свака смрт је трагичнија од претходне и самим тим роман добија на тежини.
У лето 1936. године, насиље у Шпанском грађанском рату допире до малог села на Мајорци. Четворо деце: Андреу Рамалло, Мануел Тур, Пау Инглада и девојчица Франциска сведоци су погубљења левичара у рукама провладиних сељана. У очајничком чину освете, Пау, чији је отац убијен претходног дана од стране водећег џелата, планира да се освети за убиство свог оца и мучи Јулиу Балестер, сина убице његовог оца. Његова идеја је да присили дечака да пије рицинусово уље. Међутим, ствари крену наопако када се дечак Јулиа Балестер руга њима и Пау се разбесни. Он брутално убија Јулију тако што му је ударао главом о камен и онда га убодао у грло. Неспособан да се носе са оним што је управо урадио, Пау почињава самоубиство скакањем у рупу у пећини. Преостала деца: Андреу, Мануел и Франциса су сведоци ових трагичних догађаја. Деценију касније, Рамало, сада млади човек, шаље се у санаторијум на Мајорци да се опорави од почетне фазе болести. Рамалло, као и сви оболели од туберкулозе и плућа, мора да живи у великој соби, спаваоници. Међутим, како се здравље пацијента смањује и од њих се очекује да умру, они се шаљу у приватну просторију с бројем 13 у посљедње дане. [5]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- 1956 - Награда Јоанот Марторелл
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Bonet, Blai (2003). More. Grujicic, Aleksandar. Beograd: Paideia. ISBN 978-86-7448-157-8. OCLC 804055007.
- ^ Agustí Villaronga (на језику: енглески), 13. 10. 2018, Приступљено 31. 12. 2018
- ^ The Sea (2000 film) (на језику: енглески), 26. 07. 2018, Приступљено 31. 12. 2018
- ^ „(Blai Bonet and Rigo”.
- ^ Бонет, Блај. Море.