Морска саса

Из Википедије, слободне енциклопедије
Морске сасе
Anemone monterey madrabbit.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Cnidaria
класа: Anthozoa
поткласа: Hexacorallia
ред: Actiniaria
подредови

Endocoelantheae
Nyantheae
Protantheae
Ptychodacteae

Екологија таксона

Морске сасе су сесилни, солитарни жарњаци који имају облик полипа шестозрачне симетрије – цилиндрично тело са често великим бројем (и по неколико стотина) врло покретљивих пипака око усног отвора. За разлику од корала, са којима су најсродније, немају скелет.

За подлогу су причвршћене педалним диском и секретом који је лепљив. Нису потпуно сесилне и могу се мало кретати правећи кружне покрете или чак пливати помоћу тентакула и таласастим покретима диска.

Унутрашња грађа[уреди]

Шестозрачна грађа огледа се у томе што им је унутрашњост тела (гастроваскуларна дупља) подељена на коморе преградама (септама) којих најчешће има 6 или 6n, мада се могу наћи и по 5 или 10, али никада их нема 8 (као што је то код октокоралија). Од пукотинастих уста које се налазе на слободном крају тела полази ждрело које се завршава у дупљи. Ждрело је повезано са телесним зидом преко септи. Телесни зид је, као код свих жарњака, изграђен од два слоја ћелија:

Између ових слојева налази се добро развијена, мезоглеја у којој су разбацане ћелије.

Жарне ћелије су разбацане по читавој површини тела, али су најбројније на тентакулама и око усног отвора. Епитело-мишићне ћелије изграђене су од миофибрила који су:

  • на тентакулама распоређени уздужно
  • око усног отвора радијално распоређени

Нервни систем је дифузан, односно, изграђен од нервних ћелија повезаних тако да граде мрежу у основи епидермиса и ендодермиса.

Морске сасе се размножавају углавном полно, док неке усамљене јединке могу да се размножавају и бесполно, деобом и пупљењем. Најчешће су одвојених су полова са гонадама које се образују на преградама, мада има и хермафродитних врста. Када полне ћелије сазру долази до прскања гонада и ослобађања гамета у гастро-васкуларну дупљу. Оплођење се врши у тој дупљи, а затим се образује ларва планула која кроз усни отвор излази напоље. Ларва једно време плива па се спушта на дно и израсте у полипа.

Литература[уреди]

  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд, 1979.
  • Крстић, Љ: Човек и микроби, Драганић, Београд, 2003.
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Морска саса