Морјана (словенска митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије

Морјана је женски морски дух у словенском фолклору, вероватно богиња.[1][2] Морјана је била морска водјаница и ћерка Морског цара,[3][4][5] а такође је, према неким веровањима, владала ветровима.[1][6] Понекад се за мориани/морианки (множина; руски: морани, моранки; пољски: мориани) говорило да су бројни духови мора и морска врста русалки,[7] који су представљали велику опасност за бродове,[8][9]али је Морјана обично била представљена као један ентитет.

Због сагласности њеног имена са именом богиње Марене, Моријана је понекад поистовећивана са њом и називана је богињом смрти.[10]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Моријанино име је изведено од море што значи "море", а са завршетком женског рода јана је отприлике преведено као "она од мора". Морјанино име се користи у неким регионима Русије да опише хладне и оштре ветрове које она персонификује; ови ветрови дувају са мора на копно и називају се и морянка, морянник and моряной.[11]

У фолклору[уреди | уреди извор]

У Русији је била позната и као Морска Царица и Царска девојка (рус. Царь-девица). Веровало се да Моријана често плива дубоко у мору, узимајући облик велике рибе и играјући се са делфинима. Долазила је на обалу само тихих вечери. У ово доба дана љуљала се на таласима, пљускала по води и прстима хватала морске каменчиће. Када се подигла олуја због љутње Морског цара, Морјана га је смирила, а олуја је такође почела да јењава.[3][4][5] Возила се и морем у златном кануу. Њена лепота је била толико блистава да је није било могуће одмах погледати. Према Василију Прохорову, руском археологу и етнографу, Морјана је у свести пагана била богиња и миљеница Сунца (могуће Дажбога), а у једној старој причи појављује се под именом Царица Анастасија. У овој причи Иван Царевић чује разговор Сунца са својом мајком, у коме Сунце признаје да га Анастасија, када га попрска водом, поцрвени због стидљивости.[2] У прелепом лику Морјане, бајке спајају идеје богиње Зоре и богиње грома.[4]

У другом веровању, Морјана је описана као строга, веома висока жена неочешљане косе и која је носила белу одећу. Она је контролисала југоисточне ветрове на ушћу Волге, који су представљали огромну претњу за морнаре и рибаре на северозападној обали Каспијског мора. Полако ходајући преко воде, доносила је катастрофе и пустош. Морјанин главни непријатељ био је Деда Шапка Дранаја (прев. Старац у поцепаном шеширу), владар северозападног ветра, али је скоро увек губио од гиганте. Када су се сударали у борби, морски таласи су се ковитлали и дизали као стуб до неба пре него што су потопили бродове.[6]

Такође се веровало да су Морјана и њене сестре чекале бродове на обалним литицама и, дижући се из таласа, љуљале их тако да су се разбили. Понекад су нападали људе, а једини начин да се избегне напад морских водјаница био је да им почупају што више косе налик морској пени.[8]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ремизов, Алексей Михайлович (2004). Сторона небывалая: легенды, сказки, сны, фантастика, исторические были-небыли (на језику: руски). Русский Путь. ISBN 978-5-85887-155-2. 
  2. ^ а б Prochorov, Vasilij Aleksandrovič (1872). Русския древности: с рисунками, относящимся ко вшем отрослям русс. искусства, разъясняющими события историческия и быт народный во всех отношениях: в военном, гражданском, домашнем и русс. одежды в разных периодах и пр. Книга А (на језику: руски). 
  3. ^ а б Кононенко, Алексей А. (1993). Персонажи славянской мифологии: рисованый словарь (на језику: руски). Корсар. ISBN 978-5-7707-2230-7. 
  4. ^ а б в Вагурина, Л. М. (1998). Славянская мифология (на језику: руски). Линор & Совершенство. ISBN 978-5-8089-0024-0. 
  5. ^ а б Kryuchkovа, Olga; Kryuchkova, Elena (2019-04-07). Illustrated Encyclopedia of Ancient Slavic Gods and Spirits (на језику: енглески). Babelcube Inc. ISBN 978-1-5475-7779-8. 
  6. ^ а б Энциклопедия славянской культуры, письменности и мифологии. ISBN 978-5-699-74860-0. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 23. 12. 2021. 
  7. ^ Pot︠s︡eluev, V. A.; Поцелуев, В. А. (2014). Velikiĭ Lenin : "vechno zhivoĭ". Moskva. ISBN 978-5-699-74860-0. OCLC 905494558. 
  8. ^ а б Bershin, E.L. (јун 2020). „Poet’s Voice. My War. My Victory”. Philosophical Letters. Russian and European Dialogue. 3 (2): 83—89. ISSN 2658-5413. doi:10.17323/2658-5413-2020-3-2-83-89. 
  9. ^ Tadysheva, N. O. (2020). „Modern legends, stories, and tales of the altaians: meanings, images, and functions”. Ethnography of Altai and Adjacent Territories. 10: 122—127. ISSN 2687-0592. doi:10.37386/2687-0592-2020-10-122-127. 
  10. ^ Shubin, Daniel H. (2004). A history of Russian Christianity. Volume I, From the earliest years through Tsar Ivan IV. New York: Algora Pub. ISBN 0-87586-289-6. OCLC 56717640. 
  11. ^ Polosa, S.V. (2022), English-Russian thematic dictionary, OOO «GEOTAR-Media» Publishing Group, стр. 1—144, Приступљено 2021-12-23 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Морјана_(словенска_митологија)&oldid=26944356”