Волга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волга (Волга)
Волга код Уљановска
Волга код Уљановска
Основне карактеристике
Дужина 3.692 км
Површина басена 1.380.000 км²
Просечан проток 8.060 м³/с
Водоток
Извор Валдајска висораван (Тверска област, Русија)
Висина извора ~ м
Ушће Каспијско море
Географске карактеристике
Земље слива Русија Русија
Важније притоке Ока, Кама
Важнији градови Казањ, Астрахан, Волгоград, Самара, Уљановск, Јарослављ
Слив Волге
Слив Волге


Координате: 45° 55' СГ Ш, 48° 50' ИГД

За остале употребе, погледајте Волга (вишезначна одредница).

Волга је најдужа река Европе, дугачка 3.534 km. Протиче кроз Русију. Стари Грци су је звали Ра.

Волга извире у Валдајском горју, а улива се у Каспијско море. У целој својој дужини Волга има пад само од 156 метара.

У Волгу утиче око 200 река, а читав слив има око 151.000 река, речица, потока и других водотокова. Укупно сливно подручје Волге обухвата површину од 1,36 милиона квадратних километара. Волга као водени пут повезује север и запад Европе са Каспијским морем и средњом Азијом. Средња годишња количина воде износи 258 милијарди кубних метара.

Речни ток[уреди]

Горњи ток[уреди]

Након што напусти Валдајско горје, Волга стиже до Ржева и ту скреће на североисток. Од те тачке реком могу пловити само мањи теретни бродови. Низводно је смештен град Твер, основан још 1135. године, на путу који спаја Москву и Санкт Петербург. Волга затим тече кроз вештачко језеро Иванково, према Дубни, где се спаја са каналом Москва-Волга. Затим река стиже до Угличког вештачког језера, које је створено градњом бране код града Углича. Волга затим иде према северу, до Рибинског вештачког језера .

Средњи ток[уреди]

Волга код Јарославља

Даље, Волга протиче кроз Рибинск, највећу прекрцајну луку на горњем току реке. Ту Волга скреће на југоисток и долази до Јарославља, једног од најстријих градова Русије. Око 70 km низводно је Кострома, град основан још 1152. године на ушћу истоимене реке. Иза Кинешме је на Волги изграђено Нижненовгородско вештачко језеро, дугачко око 80 km. У Нижњнем Новгороду у Волгу здесна утиче Ока. После спајања са Оком, Волга скреће на исток и убрзо протиче кроз Чебоксарско вештако језеро, које је настало током осамдесетих година двадесетог века. 150 km низводно Волга стиже у Казањ, главни град Татарстана, а затим скреће на југ. Казањ лежи на почетку читавих 550 km дугачког вештачког језера Самара, највећег вештачког језера на Волги и у Европи. Ту Кама утиче у Волгу. Уз обалу су смештени градови Симбирск и Тољати. Ту лежи и милионски град Самара.

Доњи ток[уреди]

Волга код Казања.
Сателитски снимак Волге из 2002.
Сателитски снимак Волге

Саратовксо вештачко језеро почиње овде, а настало је градњом код Балакова. Низводно од тог града у Волгу утиче Велики Иргис. Између Балакова и Саратова су до почетка Другог светског рата живели Поволошки Немци. Од Казања до Волгограда десна обала Волге оивичена је брежуљцима, док се уз супротну обалу пружа равница. Волга затим протиче кроз Саратов, индустријски и универзитетски град са око 880000 становника. Ту почиње 600 km дугачко Волгоградско вештачко језеро, на чијој обали лежи град Камишин. Испод бране је Волгоград, који се пружа западном обалом Волге у дужини од осамдесет километара. Код Светлог Јара се према западу одваја канал Волга-Дон. Тај канал представља везу Волге са Црним морем, а ископан је између 1950. и 1957. године. Код Волжскија се од Волге одваја Ахтјуба. Ту се Волга окреће својим „коленом“ према југоистоку и наставља у Каспијско море. На почетку делте Волге сместио се град Астрахан.

Археологија[уреди]

Археолошки налази потврђују да су људи живели на обалама Волге још од најранијих времена. Плодно тле делте многи историчари сматрају колевком индоевропских народа, међу којима су били и Келти. Волга је служила као трговачки пут од Скандинавије до Персије.

Вештачка језера на Волги[уреди]

На Волги су саграђена следећа вештачка језера:

Важне притоке Волге[уреди]

Спољашње везе[уреди]