Музеј Лепенски Вир

Центар за посетиоце - Музеј Лепенски Вир
Центар за посетиоце - Музеј Лепенски Вир
	Зграда Центра за посетиоце - Музеј Лепенски Вир
Оснивање	1978.
Локација	БољетинДоњи Милановац; Србија
Врста	музеј
Колекција	археолошка, историјска.
Адреса	Бољетин

Музеј Лепенски Вир - центар за посетиоце - налази се у склопу заштићеног комплекса Лепенски Вир, код Бољетина, недалеко од Доњег Милановца. Налази се у Националном парку Ђердап и у оквиру је Народног Музеја у Београду.

Историја[уреди | уреди извор]

Подигнут је поред измештеног локалитета Лепенски Вир који представља светски значајан локалитет.

Лепенски вир, стар око 9000 година, представља локалитет једне значајне мезолитске културе. Овај локалитет је насељаван у периоду од 6300. до 5500. године пре нове ере и издвојена су насеља која припадају мезолиту и раном неолиту.

Лепенски вир је истраживан између 1965. и 1970. године, у оквиру пројекта Ђердап I . Археолошка истраживања су заједнички организовали Народни музеј у Београду, Археолошки институт, Републички завод за заштиту споменика културе и др. Археолошким истраживањима руководио је др Драгослав Срејовић.^[1]

У периоду између 1970. и 1971. године, остаци насеља су премештени на нову локацију, око 100 метара од првобитне. Покретни археолошки предмети са локалитета Лепенски Вир се данас чувају у Збирци Лепенског Вира у Народном музеју у Београду.^[2]

Поред измештеног локалитета, подигнут је Музеј Лепенског Вира, који је у саставу Народног Музеја од 1978. године. На месту првобитне зграде, 2011. године је отворена нова, модерна грађевина, према пројектима архитеката Синише Темеринског и Марије Јовин.^[3]

Поставка[уреди | уреди извор]

Главни и централни експонат музеја јесте сам локалитет Лепенски Вир. У главној поставци су и копије монументалних скулптура са места налаза.

Нова поставка обухвата 100 експоната из периода мезолита и неолита. У њој се налазе употребни предмети - оруђе и алатке, накит, жртвеници, неолитска керамика, али и укључује и реконструисане начине сахрањивања на Лепенском Виру, као и холограмску реконструкцију кућа на овом простору.^[1]