Доњи Милановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Доњи Милановац

Панорама Доњег Милановца
Панорама Доњег Милановца

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Борски
Општина Мајданпек
Становништво
Становништво (2011) 3132
Положај
Координате 44°28′19″N 22°06′34″E / 44.472, 22.1095
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 56 m
Доњи Милановац на мапи Србије
{{{alt}}}
Доњи Милановац
Доњи Милановац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 19220
Позивни број 030
Регистарска ознака BO


Координате: 44° 28′ 19" СГШ, 22° 06′ 34" ИГД

Доњи Милановац је градско насеље у Србији у општини Мајданпек у Борском округу. Ово место на самој обали Дунава, непосредно у близини веома значајног археолошког налазишта Лепенски Вир је уједно и центар Националног парка Ђердап. Према попису из 2002. било је 3132 становника (према попису из 1991. било је 3338 становника).

Географија и клима[уреди]

На десној обали Дунава, у Ђердапској клисури, у средишту Националног парка Ђердап, смештен је Доњи Милановац на надморској висини од 75 метара. На удаљености од око 22 километра смештен је најближи град Мајданпек који је уједно седиште истоимене општине. По начину постанка и изгледу Ђердапска клисура је композитна која се састоји из четири сужења – клисуре и три проширења – котлине, и чине је: Горња (Голубачка) клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, клисура Казан (Велики и Мали), Оршавска котлина и Сипска клисура. Дунав у овом делу свог тока прави велики „лакат“ у чијем се темену налази Доњемилановачка котлина дуга 19 километара. Ту је Дунав широк око 1800 м, постојаног водостаја и мирне површине (нема вирова), тако да постоје изузетне могућности за оне који желе вожњу бродићем или уживају у спортовима на води. У Доњемилановачкој котлини Ђердапског језера, низводно од самог града, утиче велика притока, Поречка река, на чијем је ушћу, услед издизања нивоа воде, створен простран и дубок залив.

Поглед са планине Лишковац на котлину и Доњи Милановац од кога се у наставку код „лакта“ прoстире планина Мироч. Овим непрегледним брдско-планинским подручјем прекривеним шумама газдује ЈП „Национални парк Ђердап[1]

Од ушћа Поречке реке, Дунав осам километара тече праволинијски на североисток и у овом делу широк је 600-800 метара. У том делу, уочљиви су гребени Карпатских планина у Румунији, као и чувена планина Мироч, на десној обали у Србији. Одатле, низводно је пролаз Казан, који представља део Доње Ђердапске клисуре, оличен у масивима Велики Чакор (на левој обали) и Велики Штрбац. (на десној обали). (Види:туристичка карта општине Мајданпек) Југозападно од Доњег Милановца и котлине простире се планина Лишковац (Велики Лишковац 803 м), на истоку је Поречка река и преко ње планина Велики Гребен, на југу је Шашка река и преко ње планина Мали Крш (929 м), на западу се налази Мајданпек, Северни Кучај и Шомрда. Планина Мироч (Велики Штрбац 768 м) се простире од Доњег Милановца до Текије. Од планине Велики Гребен одвојена је реком Вратном. На Мироч планини, недалеко од Милановца, налази се село Мироч које представља врло лепу етно-амбијенталну целину. Ту је пећина Градашица, велики број вртача и увала, јама и понора. Посебну атракцију представља Геруталис – остатак монументалног римског утврђења. На шест километара од Доњег Милановца налази се етно комплекс Капетан Мишин брег. Смештен је на узвишењу са којег се пружа најлепши поглед на залазак сунца у Ђардапу, Србији и Балкану.

Историја[уреди]

Археолошки локалитет Лепенски Вир.
Пешачка зона у Доњем Милановцу
Седиште Јавног предузећа „Национални парк Ђердап“ у Доњем Милановцу.

Узводно од Доњег Милановца код села Бoљeтин, на дунавској тераси у оквиру заштићеног Националног парка Ђердап налази се археолошки локалитет Лепенски Вир.[2][3] Насеље из доба неолита старо је око 8.500 година и прошло је кроз четири развојне фазе. Насеље представља најстарије сведочанство о животу праисторијске заједнице рибара и ловаца уз Дунав, а напуштено је 4.500 година п. н. е. На основу остатака примећено је да је првобитна заједница била ловачко-сакупљачка, након чега се развила у заједницу пољопривредних сточара. Археолози су пронашли остатке кућа са трапезастом основом и каменим огњиштем, као и 54 камене скулптуре, које су представљала њихова божанства. Становници Лепенског вира су припитомили животиње, научивши их да обрађују земљу, након чега су се преселили у пределе који имају боље могућности за земљорадњу.(Видео:Музеј Лепенски ВирЛепенски Вир и етно село) Недалеко од Мајданпека и Доњег Милановца код истоименог села налази се рано енеолитски рудник „Рудна Глава“ (5.000. година п. н. е.) који представља археометалуршки локалитет на коме су пронађени остаци пећи и радионица за прераду бакра чиме се сврстава у један од најстаријих праисторијских рудника метала и припада прелазном периоду из каменог у метално доба.[4][5][6] (Галерија слика локалитета Рудна Глава)

У ове крајеве и на Балкану досељавају се Индоевропљани, у 2 миленијум п. н. е. Током тог раног раздобља, од 13. до 12. века п. н. е. први се истичу Стари Грци, када Аргонаути крећу у потрагу за златним руном. Сам назив, оближње реке Пек везан је за присуство Старих Грка, који је грчког порекла, и потиче од облика pékos са значењем „овчије руно“, које су ови стари народи полагали у корито реке ради испирања злата.[7] (Испирачи злата са Пека – РТС Енциклопедија за радознале 2012) Из тог периода везује се и најстарији назив за реку Дунав, старогрчки хидроним Истар, којим су пловили Аргонаути управо у потрази за златним руном. За те ране старогрчке истраживаче Истар je подразумевао искључиво доњи ток Дунава, који се по њима завршавао код Гвоздених врата, односно Ђердапске клисуре. Хесиод у свом делу „Теогонеји“ помиње Истар као једну од четири највеће реке у свету (ондашњег познатог света). Утемељивач историјске науке, Херодот, реку Истар назива „северним Нилом“, односно сматра да је Истар северни пандан велике египатске реке. Према античким писцима, област између Велике Мораве и Дунава, је у предримско доба била слабо насељена. Остало је забележено, да у то време, ове крајеве насељавају Трачани међу којима се највише истицало племе Трибала. Потом, ове области у 4. веку п.н.е. насељавају Келти који ће имати важну улогу како на овом тако и на много ширем простору. Само порекло данашњег назива реке Дунав води порекло из келтског језика. Келтска реч сродна је са називима за реку, односно за „велику воду“ у неким другим језицима, као што је са австијским дану или са осетским дон, од кога потиче и име руске реке Дон.

До 1965, године је ово насеље седиште Општине Доњи Милановац коју су чинила насељена места: Бољетин, Доњи Милановац, Голубиње, Клокочевац, Мироч, Мосна и Тополница. У састав општине је улазило и тада самостално насељено место Штрбац које је данас саставни део насеља Голубиње. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Мајданпек.

Доњи Милановац се раније звао Пореч, ново име је добио по кнезу Милану Обреновићу, рано умрлом сину кнеза Милоша.

Демографија[уреди]

У насељу Доњи Милановац живи 2477 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,6 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 1166 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,69.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2274 [8]
1953. 2629
1961. 2669
1971. 2595
1981. 2996
1991. 3338 3265
2002. 3354 3132
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
3.018 96,36%
Црногорци
  
19 0,60%
Власи
  
19 0,60%
Хрвати
  
12 0,38%
Југословени
  
12 0,38%
Муслимани
  
8 0,25%
Македонци
  
6 0,19%
Румуни
  
5 0,15%
Украјинци
  
2 0,06%
Словенци
  
2 0,06%
Русини
  
2 0,06%
Мађари
  
2 0,06%
Роми
  
1 0,03%
Албанци
  
1 0,03%
непознато
  
3 0,09%


Референце[уреди]

  1. ^ Предлог плана управљања подручја Националног парка Ђердап (2011-2020)
  2. ^ Музеј Лепенски Вир
  3. ^ Лепенски Вир - Национали парк Ђердап
  4. ^ У Србији вађена прва руда на свету, В. новости, Борис Субашић, новембра 2014.
  5. ^ Енциклопедија за радознале, РТС, 2011
  6. ^ Споменици културе
  7. ^ П. Ес Дурлић, Мајданпечка црква
  8. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  9. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  10. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]