Нагазна мина

С Википедије, слободне енциклопедије

Пресек противтенковске мине
Неколико противпешадијских мина

Под појмом мина подразумева се свако средство постављено испод површине земље или на земљи, или у близини земље или друге површине, чија је намена да експлодира услед присуства, близине или контакта са особом или возилом. Ова дефиниција обухвата различите врсте мина и оне се, обично, класификују према циљу за који су намењене или окружењу за које су пројектоване. У нашој војној терминологији постоје дефиниције противпешадијских и противтенковских мина.[1]

Са појавом црног барута, минама се називају подземне коморе са минским пуњењем (за рушење фортификација и прављење пролаза). У 19. веку минама се називају и подводна и сувоземна торпеда, фугасе и пуњења за рушење. У Првом светском рату, минама се називају велика подземна експлозивна пуњења за дизање у ваздух противникове линије фронта, на којима се често радило месецима и детонирана су почетком офанзиве. Појавом специјалних противоклопних експлозивних пуњења, појам мина се у Другом светском рату почиње користити и за сва фабрички израђена експлозивна пуњења са уграђеним средством за паљење, за дејство против људи и возила.[2] Назив мина користи се и за пројектил минобацача. У том случају се говори о артиљеријској мини[3].

У данашње време у жаргону се термин „нагазна мина” генерално односи на уређаје посебно произведене као оружје против особља или возила. Иако су неке врсте импровизованих експлозивних направа (енгл. improvised explosive device - IED) погрешно класификоване као мине, термин нагазна мина је обично резервисан за произведене уређаје који су дизајнирани да их користе формалне војне службе, док се IED користи за сурогатне уређаје постављене или произведене на импровизован начин, укључујући експлозивне материјале, деструктивне, смртоносне, штетне, запаљиве, пиротехничке материјале или хемикалије дизајниране да униште, обогаље, омету или узнемиравају. Они могу да буду инкорпорирани у војне залихе, али се обично припремају од невојних компоненти.[4]

Употреба мина је контроверзна због њиховог потенцијала као неселективног оружја. Оне могу представљати опасност много година након што је сукоб завршен, штетећи цивилима и економији. 78 земаља је контаминирано минама, а сваке године од њих гине 15.000-20.000 људи, док је небројено више осакаћених. Приближно 80% жртава антиперсоналних мина су цивили, при чему су деца најугроженија. Већина погибија се дешава у време мира.[5] Под притиском бројних кампањских група организованих кроз Међународну кампању за забрану нагазних мина, глобални покрет за забрану њихове употребе довео је до Конвенције о забрани употребе, складиштења, производње и трансфера антиперсоналних мина и о њиховом уништењу из 1997. године, што је познато као Отавски уговор. До данас су 164 земље потписале споразум.[6]

Основне компоненте мина[уреди | уреди извор]

Основне компоненте мина јесу:

  • тело,
  • упаљач и
  • експлозивно пуњење.

Тело је кућиште у које се смешта читав склоп мине. Облик и величина тела су од велике важности, као и материјал од којег је израђено. Оно мора да заштити садржај у унутрашњости мине и да буде довољни чврсто за постављање. Најчешће коришћени материјал за тело антиперсоналних мина јесте пластика, метал и дрво у старијим конструкцијама. Упаљач је механизам преко којег мина препознаје врсту циља изнад себе и он шаље импулсе за активирање према детонатору. Основни експлозивни систем је пут којим се иницијација преноси преко бустера на експлозивно пуњење, које делује на циљ. Ефекат дејства може се остварити хемијском енергијом кумулативног пуњења и кинетичком енергијом фрагментираног кућишта мине.

Противпешадијске мине[уреди | уреди извор]

Потписници Отавске конвенције о минама
Главни чланак: Противпешадијска мина

Противпешадијске мине дефинишу се као врста мина за наношење губитака живој сили, транспортним средствима и за диверзије. У литератури на енглеском језику постоји појам (енгл. anti-personnel mines). Дословно преведено, anti-personnel значи против људи, против живе силе, против персонала итд. Термин противпешадијска мина до сада је био широко распрострањен у нашој војној науци и пракси. Сам по себи, овај термин указује на нешто што је везано за војника на бојишту, односно војну употребу овог оружја и јасно упућује на то да ово оружје „налази“ своје жртве у време оружаних сукоба и то искључиво у редовима припадника војске, посебно пешадије. Познато је да су мине неселективне, односно да немају могућност ограничења дејства само на одређене – првенствено војне циљеве. Стога у свим оружаним сукобима мине односе знатно већи број цивилних жртава него војних, како у време рата, тако и у време мира. Термин антиперсонална мина указује на обичног човека, цивила као доминантну и неминовну жртву овог оружја. Без обзира колико био оспораван (још једна туђица у нашем језику), термин антиперсонална мина погоднији је за коришћење због своје међународне распрострањености и разумљивости, као и због тога што елиминише све недоумице око адекватности превода. Имајући у виду да је Република Србија ратификовала Отавску конвенцију и да у Закону о потврђивању Отавске конвенције стоји назив антиперсонална мина.

Противтенковске мине[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Противтенковска мина

Противтенковске мине дефинишу се као врста мина за уништавање или онеспособљавање тенкова и других оклопних и транспортних возила и за диверзије.

Разминирање[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Разминирање

Мине су новији изум и у наоружању армија света постоји изузетно велики број мина различитих по облику, намени, принципу дејства и начину постављања. Заједничко им је да су релативно јефтино и врло ефикасно оружје, да се производе у великом броју земаља, масовно користе и лако постављају, а врло тешко уклањају. Претпоставља се да их има више од сто милиона, а њихово уништавање изузетно је спор, неефикасан и скуп процес који са садашњим интензитетом рада не може окончати ни за сто година.

Пластична мина[уреди | уреди извор]

Пластичне мине званично су забрањене за коришћење у рату због тога што се сматрају опаснијим од металних мина, претежно због тога што их је тешко открити током рата, као и након завршетка. Задају велике повреде жртви која се активирају, а пластику, која остане у телу жртве, тешко је открити.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Радић Владо (2007), Мине, врсте и карактеристике, детекција, разминирање, заштита од мина, уништавање, касетирање и разбацивање. Београд, Војноиздавачки завод
  2. ^ „Land mine”. Merriam-Webster. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  3. ^ Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета, pp. 470
  4. ^ Finaud, Marc; Finckh, Elena; Hardy, Giezendanner. „Addressing Improvised Explosive Devices” (PDF). United Nations Institute for Disarmament Research. Приступљено 20. 3. 2019. 
  5. ^ „Demining”. United Nations. Архивирано из оригинала 3. 9. 2017. г. Приступљено 19. 3. 2019. 
  6. ^ „States parties to the convention”. The Convention on the Prohibition of the Use, Stockpiling, Production and Transfer of Anti-Personnel Mines and on Their Destruction. Архивирано из оригинала 06. 03. 2016. г. Приступљено 19. 3. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Needham, Joseph (1987). Science and Civilisation in China: Volume 5, Chemistry and Chemical Technology, Part 7, Military Technology: The Gunpowder Epic. Cambridge University Press. ISBN 9780521303583. 
  • A Guide to Mine Action (PDF) (5th изд.). Geneva, Switzerland: Geneva International Centre for Humanitarian Demining. март 2014. ISBN 978-2940369-48-5. Архивирано (PDF) из оригинала 19. 10. 2018. г. Приступљено 26. 3. 2019. 
  • Croll, Mike (2008). Landmines in War and Peace: From Their Origin to the Present Day (Kindle изд.). Casemate Publishers. ISBN 9781844685011. 
  • Finaud, Marc; Finckh, Elena; Hardy, Giezendanner (2015). Addressing Improvised Explosive Devices (PDF) (Извештај). United Nations Institute for Disarmament Research. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 11. 2018. г. Приступљено 20. 3. 2019. 
  • The Arms Project of Human Rights Watch; Physicians for Human Rights (1993). Landmines: a Deadly LegacyНеопходна слободна регистрација. New York: Human Rights Watch. ISBN 1564321134. 
  • Roy, Roger L.; Friesen, Shaye K. (октобар 1999). Historical Uses Of Anti-Personnel Landmines: Impact On Land Force Operations (PDF) (Извештај). Department of National Defence (Canada). Research Note 9906. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2008. г. 
  • Schneck, William C. (новембар 1998). „The origins of military mines: part II”. Engineer: 44—50. Архивирано из оригинала 3. 8. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2019. 
  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2005), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), History of Warfare: The Renaissance at War 
  • koichIro, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 978-0-304-35270-8 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2nd изд.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 978-1-57747-079-3. 
  • Breverton, Terry (2012), Breverton's Encyclopedia of Inventions 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 978-0-7509-1878-7 .
  • Buchanan, Brenda J. (2006), „Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History”, Technology and Culture, Aldershot: Ashgate, 49 (3): 785—86, ISBN 978-0-7546-5259-5, S2CID 111173101, doi:10.1353/tech.0.0051 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-82274-9 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 978-1-85074-718-5 
  • Cook, Haruko Taya (2000), Japan at War: An Oral History, Phoenix Press 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 978-0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-43519-2 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on 25 March 2004.
  • Haines, Spencer (2017). „The 'Military Revolution' Arrives on the Central Eurasian Steppe: The Unique Case of the Zunghar (1676–1745)”. Mongolica: An International Journal of Mongolian Studies. International Association of Mongolists. 51: 170—185. 
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650–1830, UCL Press Limited 
  • Smee, Harry (2020), Gunpowder and Glory 
  • Haw, Stephen G. (2013), Cathayan Arrows and Meteors: The Origins of Chinese Rocketry 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Приступљено 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 978-0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—45 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 978-981-05-5380-7 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 978-8791114120 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • Lu, Yongxiang (2015), A History of Chinese Science and Technology 2 
  • May, Timothy (2012), The Mongol Conquests in World History, Reaktion Books 
  • McLahlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1971), Science and Civilization in China, Volume 4 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1976), Science and Civilization in China, Volume 5 Part 3, Cambridge University Press 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 4, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08573-1 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, Volume 5 Part 7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-30358-3 
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nicolle, David (1983), Armies of the Ottoman Turks 1300-1774 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-33733-8 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Padmanabhan, Thanu (2019), The Dawn of Science: Glimpses from History for the Curious Mind 
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-5954-0 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879Неопходна слободна регистрација, Boston: David R. Godine, ISBN 978-0-87923-773-8 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Pregadio, Fabrizio (2011), The Seal of the Unity of the Three 
  • Purton, Peter (2009), A History of the Early Medieval Siege c. 450–1200, The Boydell Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Romane, Julian (2020), The First & Second Italian Wars 1494-1504 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000–1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (2): 153–173 (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (3): 213–237 (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea AD 612–1639, Osprey Publishing, ISBN 978-1-84176-478-8 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 978-0-313-32736-0 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 978-0-06-093564-1 
  • Wilkinson, Philip (9. 9. 1997), Castles, Dorling Kindersley, ISBN 978-0-7894-2047-3 
  • Wilkinson-Latham, Robert (1975), Napoleon's Artillery, France: Osprey Publishing, ISBN 978-0-85045-247-1 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 
  • Williams, Anthony G. (2000), Rapid Fire, Shrewsbury: Airlife Publishing Ltd., ISBN 978-1-84037-435-3 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нагазна_мина&oldid=27555191”