Напад НОВЈ на Цазин септембра 1944.

С Википедије, слободне енциклопедије
Напад НОВЈ на Цазин септембра 1944.
Део Другог светског рата
Време13. септембар 1944.
Место
Цазин, комуникације између Бихаћа и Цазина
Исход Победа НОВЈ
Сукобљене стране

Народноослободилачка војска Југославије
Нацистичка Њемачка
Немачки Вермахт
Хрватска
Снаге НДХ
Укључене јединице
две бригаде Осме корпдунашке дивизије
једна бригада Седме банијске дивизије
Унска оперативна група НОВЈ
Цазински партизански одред
вод тенкова
хаубичка батерију Хаубичког дивизиона четвртог корпуса
Пета усташка бојна
делови 373. легионарске дивизије
Десета загребачка јуришна бојна НДХ
Јачина
око 2.000 у нападу на Цазин, око 2.000 у изолацији напада око 450 у одбрани гарнизона, око 6.000 у околним гарнизонима[1]
Жртве и губици
13 погинулих, 43 рањена, 3 нестала[2] 273 мртвих, 276 заробљених, око 90 рањених (према извештају штаба Осме дивизије)[2]

Снаге Четвртог корпуса НОВЈ извеле су септембра 1944. напад на немачко-усташки гарнизон у Цазину. Напад на Цазин извеле су Прва бригада Осме дивизије и Друга бригада Унске оперативне групе, док је Друга бригада Осме дивизије спречавала интервенцију према Цазину из Бихаћа и Острошца.

Напад је почео 13. септембра 1944. у 5:30 ујутро. Након три сата борбе бригаде НОВЈ сломиле су отпор и ослободиле Цазин, а борбе су се наставиле гоњењем Пете усташке бојне која је покушавала да се пробије из Цазина према Бихаћу. У току дана ова групација је разбијена и највећим делом уништена, а покушаји продора из Бихаћа према Цазину су одбијени.

Штаб Четвртог корпуса НОВЈ наредио је наставак напада према Изачићу и Ваганцу. Немачко-усташке снаге напустиле су Изачић пре планираног напада, а напад на Ваганац окончан је неуспехом.

Околности[уреди | уреди извор]

Након веома успешних акција по комуникацијама током операције Ратвик, штаб Четвртог корпуса одлучио је да настави офанзивна дејства бирајући истурена осовинска упоришта према слободној територији. Припремљени су и изведени напади на Цазин у Цазинској крајини, Ваганац у Кордуну, Суњу на Банији и мања осовинска упоришта јужно од Загреба.

Цазински гарнизон имао је важну улогу у заштити унске комуникације која је за 15. немачки корпус у том периоду имала растући значај. Напад на Цазин надовезао се на операције Петог корпуса НОВЈ и ослобођење Приједора и представљао је додатни притисак на 15. корпус пред Другу бањалучку операцију.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, pp. 311
  2. ^ а б Душан Баић: ЧЕТВРТИ КОРПУС НОВ ЈУГОСЛАВИЈЕ, pp. 312

Литература[уреди | уреди извор]