13. септембар

13. септембар (13.9.) је 256. дан у години по грегоријанском календару и јулијанском календару (257. у преступној години). До краја године има још 109 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. септембар

• 533. — Битка ад Децијум (на десетој миљи од Картагине): Велика победа византијског војсковође Велизара над вандалским краљем Гелимером.
• 1759. — Британци су у пресудној бици у близини Квибека победили Французе и осигурали британску супремацију у Канади.
• 1788. — Њујорк је проглашен првом федералном престоницом САД. Град су основали 1626. холандски досељеници и назвали га Нови Амстердам, а двадесетак година касније заузели су га Енглези и дали му назив Њујорк у част војводе од Јорка, касније енглеског краља.
• 1882. — Током Египатског устанка британске трупе поразиле су египатску војску код Тел ел Кебира и наставиле освајање Египта и Судана.
• 1922. — У Ал Азизији у Либији измерена је највиша температура ваздуха у хладу - 58 степени Целзијуса.
• 1923. — Генерал Мигел Примо де Ривера извршио је, уз одобрење краља Алфонса XIII, државни удар у Шпанији и завео војну диктатуру.
• 1955. — СССР и Западна Немачка успоставили су дипломатске односе.
• 1971. — У њујоршком затвору Атика погинули су 31 затвореник и 11 затворских чувара, када су припадници америчке полиције и Националне гарде интервенисали да смире петодневну побуну у затвору.
• 1989. — у Кејптауну су одржане дотада највеће демонстрације против апартхејда у Јужној Африци. Демонстранте који су уз песму и игру пролазили кроз центар града предводио је надбискуп Дезмонд Туту.
• 1991. — СССР и САД су се споразумели да обуставе снабдевање оружјем зараћене стране у Авганистану.
• 1993. — Израел и Палестинска ослободилачака организација (ПЛО) потписали су у Вашингтону мировни споразум којим је предвиђена палестинска самоуправа на окупираним територијама.
• 1998. — На другим послератним општим изборима у Босни и Херцеговини поново су победиле националне политичке партије босанских Муслимана, Срба и Хрвата. Трогодишњи рат, који су водили лидери националних група, завршен је у децембру 1995. потписивањем мировног уговора у Дејтону, у САД, а први послератни избори одржани су 1996.
• 1999. — У четвртој великој, од серије експлозија које су две недеље потресале Москву, срушена је стамбена зграда, а погинуло 118 људи.
• 2000. — Натурализовани Американац тајванског порекла Вен Хо Ли, истраживач у влади САД пуштен је из затвора уз извињење судије. Он је у самици провео девет месеци, због оптужби америчке владе да представља претњу за националну безбедност.
• 2001. — Амерички државни секретар Колин Пауел потврдио да је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, за кога се веровало да се крије у Авганистану, главни осумњичени за терористичке нападе у САД 11. септембра.

Рођења

• 1087. — Јован II Комнин, византијски цар.
• 1819. — Клара Шуман, немачка пијанисткиња.
• 1874. — Арнолд Шенберг, аустријски композитор.
• 1887. — Ладислав Ружичка, швајцарски хемичар. (†1976).
• 1920. — Алекса Дејовић, политички комесар Друге пролетерске бригаде и народни херој (†1943).
• 1933. — Душко Трифуновић, српски књижевник, песник и телевизијски аутор.
• 1934. — Михаило Ћуповић (Ћупо), златиборски песник.
• 1966. — Игор Радојичић, политичар, председник Народне скупштине РС, в.д. председник РС (октобар - децембар 2007.).
• 1979. — Иван Миљковић, српски одбојкаш.
• 1977. — Пол Пирс, амерички кошаркаш.
• 1983. — Марко Ломић, српски фудбалер.

Смрти

• 531. — Кавад I, краљ Сасанидске Персије (*449.)
• 1506. — Андреа Мантења, италијански сликар и гравер.
• 1592. — Мишел Ејкем де Монтењ, француски писац и филозоф.
• 1598. — Филип II Хабзбуршки, напуљски краљ (1554), господар Холандије (1555), а потом краљ Шпаније, Сицилије и Сардиније.
• 1977. — Леополд Стоковски, амерички диригент пољског порекла.
• 1992. — Ентони Перкинс, амерички филмски глумац, добитник Оскара.
• 1996. — Тупак Шакур, амерички глумац, репер и песник. (*1971).
• 1999. — Предраг Милојевић, српски новинар.
• 1999. - Владимир Погачић, филмски редитељ.

Празници и дани сећања

• 1842. — Народна скупштина кнежевине Србије, у којој су уставобранитељи имали већину, прогласила је за кнеза Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа. Уставобранитељи су претходно збацили кнеза Михајла Обреновића, који је потом избегао у Аустрију.
• 1908. — Пробном вожњом од Вирпазара до Бара Црном Гором је прошао први воз. Редовни железнички саобраћај успостављен је 2. новембра.

Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

Референце

Месеци у години:

јануар  •  фебруар  •  март  •  април  •  мај  •  јун  •  јул  •  август  •  септембар  •  октобар  •  новембар  •  децембар