Национални парк Пенџари

Координате: 11° 3′ 0″ N 1° 31′ 0″ E / 11.05000° С; 1.51667° И / 11.05000; 1.51667
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Пенџари
IUCN категорија II (национални парк)
Улаз у парк
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Пенџари
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Пенџари
Мјесто Бенин
Најближи градТангета
Координате11° 3′ 0″ N 1° 31′ 0″ E / 11.05000° С; 1.51667° И / 11.05000; 1.51667
Површина2,775 km²

Национални парк Пенџари (франц. Parc National de la Pendjari) је национални парк који се налази у западном делу Бенина, а граничи се са Националним парком Арли, који се налази у Буркини Фасо. Именован је по реци Пенџари (која се некада назива и Оти), а парк је познат по дивљем свету и дом је шумских слонова, западних афричких лавова, нилске коње, афричке биволе и неколико врстса антилопа. У парку такође постоји велики број врста птица.

Парк се простире на површини од 2,775 km² у далеком северозападном делу Бенина. Део је ВАП комплекса, које представља огромно заштићено подручје у Бенину, Буркини Фасо и Нигеру. Западни делови Бенина су брдска и планинска подручја која пружају леп поглед ка овом парком, који је доста изолован и сачуван. Парком управља организација Афрички паркови.

У мару 2009. године предложен је за Светску баштину Унеска, а у јулу 2017. године званично проглашен, као заштићеног подручја W—Арли—Пенџари.

Екологија[уреди | уреди извор]

Камене пећине налазе се на вишим пределима, где је такође пронађен велики број биљних врста. Просечне годишње падавине износе 1100 мм, а парк је отворен током целе године. Највише падавина има од јуна до новембра, па поједини делови тада могу бити неприступачни.

Сисари[уреди | уреди извор]

Парк је дом за већину типичних врста Бенина и западноафричких савана. Један од најређих сисара који настањује национални парк је западноафрички гепард, али виђен је изузетно ретко.[1] Постоји око 5—13 примерака ове врсте у парку, укључујући и оне у Националном парку W, према попису из 2007. године.[2] Пописано је око 100 лавова у парку и вероватно је највећа заједница ових животиња у западној и централној Африци, међу свим другим заштићеним пределима.[3] Вредност популације лава добила је додатни значај, када је студија показала генетску јединственост западноафричких лавова, у поређењу са онима из јужне и источне Африке.[4][5]
Првобитно, угрожени западноафрички дивљи пас пописан је у овом парку, као и у суседном Националном парко Арли у Буркини Фасо.[6] Сматрало се да више не настањује ове пределе, али је пописано неколико њих током студија у априлу 2000. године.[5] Други већи месоједи у парку укључују афричког леопарда, хијену, пругастог шакала и друге.[1]

На простору парка такође постоји велика популација слонова. Њихов број је последњих деценија стабилан, а има их више од 800 (пописи из 2005—2010).[7] Укључујући суседни Национални парк W и Национални парк Арли, укупно те просторе настањује више од 3800 слонова, што је највећа концентрација слонова у читавој западној Африци.[8] Након слона, руга највећа животиња у парку је нилски коњ.

Према попису животиња из 2000. године, простор парка настањују и други велики сисари, као што је афрички биво (2700 јединки), западни хартбист (1500 примерака,), коб антилопа (2600 примерака) и брадавичаста свиња. Неке врста антилопа као што су Damaliscus lunatus korrigum, Tragelaphus sylvaticus и Redunca су изузетно ретке у парку. У парку су такође пописани ориби, црвени дујкер и врста Sylvicapra grimmia. Примати у парку укључују патаса, маслинастог павијана и врсту Chlorocebus tantalus.[9]

Птице[уреди | уреди извор]

У парку постоји 300 врста птица.[10] Врсте Falco naumanni и Circus macrourus повремена су врсте у парку. Falco alopex није уобичајена врста у парку, док врста Chelictinia riocourii настањена у парку, осим током кишне сезоне.

Пенџари национални парк познат је по разноликости птица, а у њему постоји велики број врста Anastomus lamelligerus, Ephippiorhynchus senegalensis, а сезонски парк настањују и беле роде. Haliaeetus vocife и сова рибарица такође су пописани у парку.

Најпознатије и најраспрострањеније врсте у парку су Vidua togoensis, Petronia dentata, Estrilda troglodytes, Pytilia phoenicoptera, Turdoides reinwardtii, Eremomela pusilla, Monticola saxitilis, Thamnolaea cinnamomeiventris, Myrmecocichla albifrons, Cercomela familiaris, Oenanthe bottae, Cossypha albicapillus и Hirundo leucosoma.[11]

Ово станиште убележено је као значајно за птице од стране организације BirdLife International, а такође национални парк и птице у њему под заштитом су државе.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Sinsin B, Tehou AC, Daouda I, Saidou A. 2002. Abundance and species richness of larger mammals in Pendjari National Park in Benin. Mammalia 66(3):369-80.
  2. ^ Belbachir, F. 2008. [http://www.iucnredlist.org/apps/redlist/details/221/0 Acinonyx jubatus ssp. hecki. In: IUCN 2011.[ IUCN Red List of Threatened Species. Version 2011.1. <www.iucnredlist.org>. Downloaded on 2 September 2011.
  3. ^ Marjolein Schoe, Etotépé A. Sogbohossou, Jacques Kaandorp, Hans de Iongh: PROGRESS REPORT – collaring operation Pendjari Lion Project, Benin. Funded by the Dutch Zoo Conservation Fund, 2010.
  4. ^ C. Michael Hogan. 2009
  5. ^ а б Bauer, H.; Bertola, L. D.; De Iongh, H. H.; Funston, P. J.; Leirs, H.; Prins, H. H. T.; Sogbohossou, E.; Tumenta, P. N.; Udo De Haes, H. A.; Uit De Weerd, D. R.; Van Haeringen, W. A.; Van Hooft, W. F.; Vrieling, K.; York, D. S. (2011). „Genetic diversity, evolutionary history and implications for conservation of the lion (Panthera leo) in West and Central Africa”. Journal of Biogeography. 38 (7): 1356—1367. doi:10.1111/j.1365-2699.2011.02500.x. 
  6. ^ Rosie Woodroffe, Joshua Ross Ginsberg and David Whyte Macdonald. 1997
  7. ^ Bouché P, Douglas-Hamilton I, Wittemyer G, Nianogo AJ, Doucet J-L, et al. (2011). Will Elephants Soon Disappear from West African Savannahs? PLoS ONE 6(6): e20619. . doi:10.1371/journal.pone.0020619.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Nicola Clericia, Antonio Bodini, Hugh Eva, Jean-Marie Grégoire, Dominique Dulieu and Carlo Paolini: Increased isolation of two Biosphere Reserves and surrounding protected areas (WAP ecological complex, West Africa). Journal for Nature Conservation Volume 15, Issue 1, 24 January 2007, Pages 26-40 online
  9. ^ Barthelemy Kassa, Roland Libois, Brice Sinsin. 2007. Diet and food preference of the waterbuck (Kobus ellipsiprymnus defassa) in the Pendjari National Park, Benin. African Journal of Ecology, Volume 46, Issue 3 (p 303-310). online Архивирано 2012-10-21 на сајту Archive.today
  10. ^ Dasgupta, S. (01. 02. 2018). „$23.5 million funding pledge aims to protect critical West African national park”. Mongabay.com. Приступљено 01. 02. 2018. 
  11. ^ Wieder Elfenbein in den Hotelboutiquen. In: FAZ. 6. November (2012). стр. 9.

Литература[уреди | уреди извор]

  • E. P. S. Assédé, A. C. Adomou, B. Sinsin: Magnoliophyta, Biosphere reserve of Pendjari, Atacora Province, Benin. In: Check List. 8 (4) (2012). pp. 642–661. checklist.org.br
  • S. O. Kesseler: "WIr schützen unseren Park - Aushandlungsprozesse von Räumen, Identitäten und Institutionen im Pendjari-Nationalpark (Benin)" Doktorarbeit, Göttingen 2015. [1]
  • T. Konrad: "Governance of protected areas in West Africa -The case of the W-Arly-Pendjari (WAP) Complex in Benin and Burkina Faso" Doktorarbeit, Würzburg 2015. [2]
  • Franck Legba: Contribution de la vegetation des collines de la zone cynegetique et du Parc National de la Pendjari du Benin comme milieu cadre et milieu ressource de la faune sauvage. Thèse Ing. Agr., Université d´Abomey-Calavi, Cotonou 2005.
  • S. G. A. Nago: Diversité des amphibiens dans les terroirs riverrains à la Zone Cynogénétique de la Pendjari. Mémoire de diplôme d´étude approfondies (DEA), Université d´Abomey-Calavi, Cotonou 2005.
  • UNDP, GEF (2005): Enhancing the effectiveness and catalyzing the sustainability of the W-Arly-Pendjari (WAP) protected area system. UNEP Project document PIMS 1617.
  • Wally und Horst Hagen: Die afrikanischen Nationalparks als Lebensräume der Elefanten. In: Vitus B. Dröscher: Rettet die Elefanten Afrikas. (1990). стр. 209.
  • Hogan, C.M. 2009. Painted Hunting Dog: Lycaon pictus, GlobalTwitcher.com, ed. N. Stromberg
  • Legba, F. (2005) Contribution de la vegetation des collines de la zone cynegetique et du Parc National de la Pendjari du Benin comme milieu cadre et milieu ressource de la faune sauvage.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]