Маслинасти павијан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Маслинасти павијан
Male Olive Baboon 2.jpg
Статус угрожености:
Status iucn2.3 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 2.3)[1]
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Mammalia
ред: Primates
породица: Cercopithecidae
род: Papio
врста: P. anubis
Биномијална номенклатура
Papio anubis
(Lesson, 1827)
Екологија таксона

Маслинасти павијан (лат. Papio anubis), такође познат под именом анубис, је припадник породице мајмуна Старог света, или усконосих мајмуна (Cercopithecidae). То је најраширенија од пет врста павијана; насељава 25 држава Африке, од Малија и Етиопије до Танзаније и Мозамбика на југу. Издвојене популације се могу наћи на неким планинским подручјима Сахаре. Природна станишта обухватају саване, отворене травнате површине, као и шумска подручја.

Распрострањеност[уреди]

Маслинасти павијани насељавају појас од 25 афричких екваторијалних држава, с тим да се територија преклапа с територијом других врста павијана. На многим местима, резултат се испољава у мешаним расама између врста. На пример, у Етиопији постоји поприличан број хибрида између маслинастих и гривастих павијана (хамадрија). Такође је забележена мешаност између гвинејских и жутих павијана. Међутим, иако пријављене, међурасе нису детаљно изучаване.

Широм свог животног појаса, маслинасти павијани се могу пронаћи у различитим природним стаништима, укључујући саване и отворене равнице. Равнице, посебно оне близу шумовитих крајева, у великом делу испуњавају њихово станиште. Павијани такође обитавају у џунглама и пустињама. Прашуме у Уганди и Демократској Републици Конгу надморске висине до 4500 метара представљају уточиште неким популацијама.

Физичке особине[уреди]

Лице има облик псеће главе

Ови павијани су добили име по свом маслинасто-зеленкастом крзну. Назив „анубис“ долази од имена староегипатског бога Анубиса који је често представљен са псећом главом и њушком, управо какву сличну имају и маслинасти павијани. Длака на лицу павијана је од тамно сиве до црне боје. Обојеност је слична код оба пола, с тим да мужјаци поседују гриву са дугачким длакама која се пружа дуж леђа. Изузев гриве, мужјаци су и крупнији од женки - теже око 24 килограма и високи су 70 центиметара, док су женке висине до 60 центиметара и тежине од 14.7 килограма. Дужина репа износи од 38 до 58 cm.

Као и остали павијани, и маслинасти немају равно лице, већ дугачку, издужену, псећу брњицу. Управо с таквом њушком и четвороножним начином ходања, павијани изгледом подсећају на повећег пса. Реп је дугачак и стоји у усправном правцу до прве четвртине дужине, имајући изглед сломљеног репа. Као и сви усконоси мајмуни, и маслинасти павијани имају кесе на образима где складиште храну. Познати су по својој огољеној задњици која је изразито тамније боје.

Исхрана[уреди]

С обзиром да живе у различитим стаништима, маслинасти, као и уосталом сви павијани су се прилагодили сваштоједом начину исхране. Потражиће храну на што ширем подручју могу, једући заправо све што пронађу, укључујући разне врсте биљака, бескичмењака и мање кимењаке. Од биљака једу практично све њихове делове - лишће, траву, кору, семена, изданке, цвеће, корење, лишајеве и печурке. У сувљим регионима, храна укључује и инсекте, пауке и шкорпије.

Познато је да сви павијани лове омањи плен, од глодара и зечева до осталих сисара и мајмуна. Граница оваквог плена јесу мање врсте преживара, као што је томпсонова газела. Лов на ове газеле сачињава 33% од укупног лова маслинастих павијана. Лове обично у групама, где и мужјаци и женке учествују.

Понашање и размножавање[уреди]

Мајка са младунчетом

Маслинасти павијани живе у чопорима од 15 до 150 јединки којима влада матријархат. Чопор сачињава неколико мужјака, велики број женки, као и њихова младунчад. Као и код осталих примата, попут горила и шимпанза, постоји сложена друштвена хијерархија. Сваки павијан има одређен положај у чопору. Доминантност женки је наследна, тако да ћерке имају скоро исти положај као своје мајке. Мужјаци, пак, морају да придобију свој статус. То испољавају у окршајима са другим мужјацима које ће покушати да доведу у покорност.

Бољи приступ парењу и проналажењу хране припада оним мајмунима са вишим чином у чопору, тако да су свађе и туче честе међу млађим мужјацима који стално желе да придобију виши положај. Пошто женке остају у истом чопору целог живота, а мужјаки се константно селе, често се нађе нови мужјак који ће покушати да заузме своје место у новом чопору. Обично старији мужјаци, којима опадне друштвени хијерархијски статус ће се преселити у нови чопор.

Женке су сексуално зреле са 7 до 8, а мужјаци са 7 до 10 година. Почетак овулације је сигнал мужјацима да су спремне за парење. Током ове фазе, женкама кожа око задњице натекне и поцрвени јарком црвеном бојом. Због отока се женке теже крећу и бивају подложније разним заразама и болестима. Доминантнији мужјаци имају веће шансе за парење из простог разлога што су јачи и успевају да задрже оне млађе подаље од женки.

Референце[уреди]

  1. ^ Butynski, T. & Members of the Primate Specialist Group (2000). Papio anubis. 2006 IUCN црвена листа угрожених врста. IUCN 2006. Добављено: 12 May 2006.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :